Nije teško biti pun legendi kad si drevni carski grad. Još kad imaš tako raskošnu planinu iznad sebe, kao što je Jastrebac, koja te štiti od raznih zala što dolaziše sa te strane „rajske doline“, možeš se porediti i kao srpska varijanta Kamelota.
Kada je Josip Broz Tito prvi put posetio Kruševac, šestog juna, 1961. godine, posle govora na Trgu mladih i protokolarnih obaveza, svečani ručak je bio priređen u hotelu „Evropa“. I, sve je toga dana funkcionisalo cakum – pakum, na zadovoljstvo gostiju, i još veće – domaćina. Ali, još u Beogradu, pre polaska za Kruševac, Predsednik je nekome rekao da bi želeo da prenoći na Jastrepcu. I, već za vreme ručka u „Evropi“, onako usput, diskretno se raspitivao da li će moći tu želju i da ostvari.
Posetioci na izložbi imaju priliku da vide neke od najatraktivnijih prirodnjačkih eksponata, koji su deo značajnog istorijskog ili naučnog nasleđa. Među njima je i primerak poslednjeg medveda sa Jastrepca kog je 1885. godine ustrelio kralj Milan Obrenović.
Malo ko od mlađih generacija zna da su jezero na Jastrepcu napravili akcijaši – kruševački omladinci za samo mesec dana.
Kao svaka planina tako i Jastrebac obiluje istorijskim dogadjajima. Samo što je istorija Jastrebca nekako malo surovija od istorije drugih prelepih planina u Srbiji.
Čujem, ljudi kažu da sam ja zaljubljen u Jastrebac. Ćutim i mislim možda su u pravu, a možda i nisu. Možda me je on samo zarobio, jednom za svagda i u potpunosti.
Film „O ruk generacija“snimljen je u naselju u Velikoj Lomnici podno Jastrepca (na svega nekoliko kilometara od Jastrebac Lake Resort-a) i na trasi ORA „Morava’79“, tokom druge smene, u jul 1979. godine.
Naša (pra)šumska oaza osim što privlači sve veći broj ljubitelja netaknute prirode postaje i uzbudljiva inspiracija umetnicima najrazličitijih profila.
Branko Miljković, jedan od najvećih bardova srpske i jugoslovenske poezije za svog kratkog života (1934 – 1961) često je zalazio u Kruševac, tragom voljene devojke, a i na, po svemu sudeći omiljenu planinu Jastrebac…
Jastrebac, planina kraj Kruševca, opevana je u brojnim legendama, pesmama, knjigama.
Ivo Andrić je govorio da narod bez legendi i nije narod.
Nema srpskog sela koje ne ispreda legende o zakopanom blagu.