Dobrica i Jastrebac ili „Daleko je sunce“
Dobrosav Dobrica Ćosić je rođen 29. decembra 1921. godine u selu Velika Drenova kod Trstenika.
Školovao se u srednjoj Poljoprivrednoj školi „Sveti Trifun“ u Aleksandrovcu župskom, ali je prekinuo školovanje za vreme Drugog svetskog rata, maturski ispit je položio 16. oktobra 1942. u Srednjoj poljoprivednoj školi u Valjevu. Kasnije je završio Višu političku školu „Đuro Đaković“.
U toku Narodnooslobodilačke borbe bio je politički komesar u Rasinskom partizanskom odredu na Jastrepcu, urednik lista „Mladi borac“ i član Pokrajinskog komiteta SKOJ-a Komunističke partije Jugoslavije za Srbiju. Posle oslobođenja je bio član AGITPROP-a Centralnog komiteta KP Srbije, a republički i savezni poslanik bio je 12 godina. Za poslanika je prvi put izabran 1945. godine, dobivši oko 6.800 glasova, ispred kandidata Zemljoradničke stranke sa 4.000 i kandidata Demokratske stranke sa 3.000 glasova. Jedan je od retkih koji su se javno usprotivili političkoj likvidaciji Aleksandra Rankovića.
Prvi Ćosićevi prozni radovi nisu skrenuli naročitu pažnju književne kritike. U domaću i svetsku književnost ulazi 1951. godine sa svojim prvim delom „Daleko je sunce“.
Roman „Daleko je sunce“ odmah se izdvojio iz dotadašnje literature o narodnoj revoluciji. Dobrici Ćosiću nije nedostajala smelost da o bitnim problemima učešća našeg čoveka u revoluciji, i to prvenstveno seljaka, progovori mimo već oveštale crno – bele tehnike u moralno – političkom tretiranju ljihovih likova i sudbina.
Odbacujući literarne šablone, on je objektivno i neposredno oživeo jednu potresnu, ljudsku dramu u danima revolucije. Kao partizanski ratnik i istaknuti politički rukovodilac, Ćosić je najbolje znao „kako je revolucija živela u mislima i željama“ boraca, koliko je njen korak bio bolan, a putevi teški i trnoviti. U njegovom delu je progovorio očevidac revolucije, čovek koji je gledao ljudske patnje, legendarnu smelost, junaštvo i pregalaštvo, krvave prizore masovne neprijateljske odmazde, tragične padove i moralne niskosti. Kao i u stvarnosti, revolucija je ovde sva u patnjama, krvi i suzama, u herojskim podvizima i kukavičkim izdajama. Ćosić je o svemu što je video pisao bez preterivanja. Njegovi junaci nisu ulepšavani ličnim simpatijama, niti su njihovi protivnici tendenciozno senčeni. Posvedočemi partizanski junaci znaju da zaplaču i imaju svoje trenutke sumnji i kolebanja, kao što i zaslepljeni neprijatelj zna da i pred smrću sačuva svoju upornost.
Uz to – „Daleko je Sunce“ je i jugoslovenski partizanski film snimljen 1953. godine u režiji Radoša Novakovića. Scenario filma napisao je Josip Kulundžić po istoimenom romanu Dobrice Ćosića.
Pritisnut jačim nemačkim snagama, štab jednog partizanskog odreda odlučuje da odred napusti planinu Jastrebac. Gvozden, seljak iz tog kraja, inače hrabri ratnik, protivi se odluci i spreman je da radije napusti odred. U interesu discipline, međutim, Gvozden je osuđen i streljan na licu mesta, iako ga ceo odred žali.
