Najviše tačke Jastrepca su Pogled (1481 m), Zmajevac (1313 m) i Bela stena (1.257 m), a kao najviši vrh izdvaja se Velika Đulica sa 1491 m nadmorske visine…
Kada govorimo o vrhovima Jastrepca, treba pomenuti da Bela stena čini prirodnu granicu između Topličkog kraja i Pomoravlja. Jastrebac čine dva masiva: Veliki i Mali Jastrebac, a od susednog Kopaonika ga deli Jankova klisura. Pripada grupi Rodopskih planina.
Jastrebac je jedna od najšumovitijih planina Evrope, pa tako bez GPS-a, karte i kompasa, ali prvenstveno bez iskustva i informacija se ne treba odaljavati od markacija.
Bela stena, Sokolov kamen
Markirana staza od Jastrebac Lake Resorta preko Planinarskog doma na Jastrepcu do Bele stene ide preko Sokolovog kamena. Uspon je dolinom Bele reke, zatim grebenom Dorinog laza do Velikog Letovišta 1094, gde se uključujete u markiranu stazu, koja sa te strane (od sela Slatine) ide ka Beloj steni. Od doma se može putem pored doma, između kuća, ili glavnim putem ispod doma, nizbrdo do mosta. Dalje se ide dobrim putem pored reke 1200 metara, a onda se pređe reka i hvata greben Dorin laz. Posle 200 metara se preseca veći put i nastavlja uz greben. Puta nema.
200 metara od presecanja puta, se nailazi na stari strmi put, koji se ubrzo gubi pod snegom i ostrugom. Nastavlja se gotovo pravolinijski, uz stalni uspon, do Velikog Letovišta (što je takođe greben), i dalje markacijom do Bele stene 1256. Pred Belu stenu uspon je oštriji, pa tu postoji serpentina koja se ne vidi na treku, al postoje markacije i treba biti uporan u njihovom traženju. Posle izlaska na vrh i silaska, ide se markacijama levo (gledano sa vrha), i to je odlično obeležena i korišćena staza.
Osim ispred Kote, u stalnom je padu. Trek ne svraća na Sokolov kamen, ali je on 20 metara od staze i stavljen je WPT. Posle se jednom serpentinom silazi do vidikovca, a drugom nastavlja prema Partizanskoj tehnici i Dobroj vodi (Mirčetova česma) – što je jedina pijaća voda na stazi. Odatle je još 20-ak minuta putem do Doma. AKO KORISTITE TREK INVERZNO, treba se samo držati markacije, i pravo iznad Mirčetove česme i puta iznad izvora uhvatiti markaciju. Za silazak sa Letovišta niz Dorin laz koristite trek i ne silazite sa grebena. Na stazi Bela stena – V. Letovište, vrh V. Letovište je ispred jelaka 5 metara. Možete se odvojiti i ranije ulevo izohipsom pre blagog uspona.
Vremena u zimskim uslovima (a slično je i u letnjim): JLR – V.Letovište 1.50, V.Letovište – Bela stena 0.45, Bela stena- SLR 1.45 Ukupno 4.5, plus pauze po želji. Dužina: 10 km, uspon: 740mnv.
Mečja stena, Belijeva koliba
Staza počinje od Planinarskog doma PK Jastrepca i markirana je čitavom trasom. Često se ide inverzno.
Sa livade pored doma kreće markacija uzbrdo do puta koji posle 400 metara dolazi do žice lovišta (žica je iz ovog pravca uvek sa desne strane). Dalje ide pored žice do Dobre vode (Mirčetova česma) koja je na 1.6 km od doma.
Iznad česme je raskrsnica, levo gore se ide ka Beloj steni, a staza do Mečijih stena nastavlja putem pored žice još 2 km. Ovaj deo staze ima najblaži uspon. Nešto pre skretanja za Mečije stene je skretanje levo za Živkov kladenac i Zmajevac. Posle skretanja levo za Mečije stene (postoji tabla na drvenom stubu žičane ograde), treba povećati koncentraciju u praćenju markacije. Prvih nekoliko stotina metara ide putem od žice, a zatim odvaja desno blago desno i još oštrije uzbrdo. Ovaj deo staze je nekadašnji šumski put a sada većinom vododerina. Ujedno ovde će uspon biti najveći. Posle oko 1 km od žice se skreće desno sa puta koji nastavlja pravo (lako za promašiti ako ne vidite neku od markacija). Odavde više nema puta, već se ide uskom stazom ispod jedne stene, koja se obilazi i izlazi iznad nje, staza dalje nastavlja u istom pravcu kao ispod nje. Posle još stotinak metara i jedne sepentine dolazi se do mesta gde markacija pokazuje pravo i levo gore do Mečijih stena (WPT levo gore do ms). Tada ste već sasvim blizu. Popularno mesto za odmor planinara je terasa gde je srušena bukva napravila ogradu stablom i korenom na 1020m.
Na 5 metara iznad terase, iza stene, pravo nizbrdo kreće staza ka Belijevoj kolibi. Posle 30 metara silaska markacija vodi pravo ka vrhu Mečijih stena i Stracimiru, a logika naše staze je desno-nizbrdo, serpentinom dok se siđe u dno Mečijih stena i dalje do mesta obeleženog kao zid (WPT zid) koji je još jedan lep blok ovih stena. Staza nastavlja prateći teren i posle silaska pomalo penje prelazeći korita malih reka. Posle jednog takvog prelaska izlazi na šumski put, ali ga ubrzo napušta. Ovo je još jedno mesto gde lako možete prevideti markaciju (WPT ras levo). Pre toga logika staze je levo, malo uzbrdo iznad puta, a zatim levo držeći visinu još 100 metara, pa blago nadole. Ovde sada ima nekoliko puteva što vode nizvodno ka glavnom putu pored žice. Ako vas povuče neki od njih da siđete do žice, ništa strašno, nastavite levo pored žice i obratite pažnju na malu crvenu tablu Belijeva koliba. Koliba je sto metara iznad puta. Ako ste uspeli da ostanete na tragu kod Belijeve kolibe imate lepo mesto za odmor. Izvor vode je 30 metara iza kolibe. Nastavak staze je pored žice. Na mestu (WPT ras desno) put levo je bolji, al treba nastaviti još 500 pored žice, i onda se odvojite blago ulevo putem, a posle još 200 umesto levo nizbrdo putem, treba ići desno stazom što je prečica i izlazi na isti put, kao i da ste skrenuli levo. Ovaj put vas vodi do Planinarskog doma.
VREMENA: Pl. dom – Mirčetova česma 45 min., Česma- Mečije stene 1-1.15h, Meč. stene – Belijeva k. 045 -1.00h, Belijeva k.-Dom 1.20. UKUPNO sa većim pauzama za uživanciju 5.30 do 6.00 sati. DUŽINA STAZE JE OKO 14 KM, trek je kraći i u predelu Mečijih stena ispravlja stazu.
Zmajevac
Ova staza je jedan od najkraćih puteva od Ribarske banje do Ravništa.
Polazi iz Ribarske banje i preko brda stiže do sela Srndalje. U selu se, pošto se pređe most nastavlja uzbrdo na suprotni breg, a onda levo. Ima odvajanja i ukrštanja sa drugim putevima, ali se treba držati logike treka, stalnog uspona i grebena koji od sela, pa pored malog vrha Bela stena (800 mnv) ide ispod Zmajevca, gde šumski put izlazi na tzv. Kružni put. Ništa nije markirano, ali se svuda ide putevima. Na Kružnom putu se krene levo i posle nekoliko stotina metara se nailazi na malu crvenu tablu (krst čeka), ako je nema, imate Waypoint.rask za Krst. Tu se skreće desno, i posle nekoliko desetina metara se primećuje pomalo zarasli put desno uzbrdo na koji se odvajate do spajanja sa markiranom stazom ispod Zmajevca. Ako bi se nastavilo boljim nižim putem stiglo bi se do Krsta, što se takođe može koristiti kao staza do Zmajevca, ali je 10-15 minuta duže. Izlazom na markiranu stazu, desno je na 15 minuta vrh Zmajevac 1381 m, a levo markacija vraća ka Krstu odakle se može ići Stracimiru, Belijevoj kolibi, Mečijim stenama, Živkovom kladencu, Koti 1161, Beloj steni 1257, ili Planinarskom domu što je uvek krajnje odredište. Ovaj trek od Zmajevca ide na Krst, pa na prevoj iznad Živkovog kladenca, zatim malo uzbrdo do Kote 1161, a odatle preko Sokolovog kamena do Planinarskog doma. Dužina 17 km, uspon oko 1100 metara. Vreme 6-7 sati sa pauzama.
Pogled
Najviši vrh Velikog Jastrepca je Velika Đulica (1491 m), na koji pristup nije dozvoljen zbog vojnih objekata. Nedaleko od Velike Đulice je impresivni Pogled (1482 m). Ime ovog vrha sve govori: sa njega se može videti više od pola Srbije, od dalekog Ljubotena na Šar planini do Avale kod Beograda, od Kopaonika do Rtnja, Suve planine i Stare planine. Grad Niš jasno se vidi sa Pogleda, a iz Niša se isto tako lepo vidi i vrh Pogled – preko dana kao planinski vrh koji dominira na prostranom masivu Velikog Jastrepca, a noću poput ogromne upaljene sveće, jer se tada pale signalna svetla na televizijskim antenama, koje su još jedno obeležje ovog vrha.
Do vrha Pogled može se stići i sa prokupačke strane (selo Gornja Rečica) i sa merošinske strane preko prevoja Grebac, i sa kruševačke, kao i iz Ribarske Banje.
Staza iz Ribarske Banje je srednje zahtevna. Polazi se iz ove male, ali živopisne banje, sa nadmorske visine od oko 600 m. Savladava se oko 900 m visinske razlike u usponu i isto toliko u silasku. Staza za uspon je identična stazi za silazak, a ukupne dužine je 18 km.
Uspon na Pogled je postepen i staza uglavnom vodi kroz gustu šumu. Na nekoliko mesta, staza iz Ribarske Banje ukršta se sa stazom koja vodi iz pravca prevoja Grebac, da bi se dve staze konačno spojile na nekih petnaestak minuta od Pogleda, i na vrh se izlazi širokom stazom. Staza iz prvca Ribarske Banje je dobro obeležena.
Do vrha Pogled je potrebno oko 4 sata umerenog hoda.
