Jastrebac Lake Resort https://jastrebaclakeresort.com Jastrebac Lake Resort Thu, 25 Nov 2021 13:09:30 +0000 sr-RS hourly 1 https://wordpress.org/?v=5.5 Jastrebačka zvona zvone da pozdrave šampione https://jastrebaclakeresort.com/jastrebacka-zvona-zvone-da-pozdrave-sampione/ Thu, 25 Nov 2021 13:09:29 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=7211 Šampionska ekipa Jastrebac Lake resort-a vratila se trijumfalno na svoju Planinu ovenčana najvišim odličjima sa Zbor-a u Vrnjačkoj Banji.

Poznata republička manifestacija, 32. po redu, „Zbor ugostiteljskih i turističkih, radnika Srbije“ održava se od od 23 – 25., novembra u Vrnjačkoj Banji, a reprezentativna postava našeg rizorta potrudila se da vrhunski, na njoj predstavi našu reprezentativnu ponudu.

Centralnog dana manifestacije, sportskom terminologijom napisano, dogodila se i „žetva medalja“, koju možete pogledati na našim fotografijama. Hvala na poverenju.

]]>
Zimsko radno vreme Avantura parka https://jastrebaclakeresort.com/zimsko-radno-vreme-avantura-parka/ Fri, 08 Oct 2021 11:09:22 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=7204 Podsećamo vas i na cene ulaznica za naš Avantura park, svih njegovih segmenata pojedinačno kao i pogodnosti za porodične i organizovane grupne posete. Avantura park je otvoren za korisnike svakog dana od 08:00 do 16:00! Park će raditi tokom čitave sezone jesen – zima, kad god to vremenske prilike dozvole.

Velika avantura staza – 500 dinara
dva pređena kruga ili jedan sat na stazi
deci nižoj od 130 cm NIJE DOZVOLJEN pristup stazi
dete mora imati navršenih PET godina (uz pratnju odrasle osobe), sa SEDAM godina dozvoljeno mu je samostalno korišćenje staze ukoliko je više od 130 cm
Porodična ulaznica
2 deteta + odrasla osoba = 1300 dinara
3 deteta + odrasla osoba = 1500 dinara
NAPOMENA: Svi korisnici ovih paketa moraju biti članovi iste porodice
Grupna ulaznica – 400 dinara po osobi
Specijal za ekskurzije – 200 dinara po osobi

Zip Line – 600 dinara
Bonus: Ponovljena vožnja – 400 dinara
težina korisnika mora biti veća od 40 i manja od 125 kilograma

Veštačka stena – 300 dinara
3 (tri) pokušaja

Avantura komplet – 1200 dinara
Velika avantura staza
Zip Line (u oba smera)
Stena

]]>
Gemino noćno piće s Titom u „Ravništu“ https://jastrebaclakeresort.com/gemino-nocno-pice-s-titom-u-ravnistu/ Tue, 14 Sep 2021 12:38:32 +0000 http://jastrebaclakeresort.com/?p=4692 Kada je Josip Broz Tito prvi put posetio Kruševac, šestog juna, 1961. godine, posle govora na Trgu mladih i protokolarnih obaveza, svečani ručak je bio priređen u hotelu „Evropa“. I, sve je toga dana  funkcionisalo cakum – pakum, na zadovoljstvo gostiju, i još veće – domaćina. Ali, još u Beogradu, pre polaska za Kruševac, Predsednik je nekome rekao da bi želeo da prenoći na Jastrepcu. I, već za vreme ručka u „Evropi“, onako usput, diskretno se raspitivao da li će moći tu želju i da ostvari.

Piše: Miroljub Nicović (Čarapanija)

Tito govori građanima Rasinskog okruga sa mesta današnje Nove Deve pred polazak na Jastrebac

Naravno da mu je i ta želja ispunjena. U novom, potpuno i za ovu priliku specijalno preuređenom hotelu „Ravnište“ na Jastrepcu, te večeri, šestog juna, za značajne goste priređen je samo koktel – laka večera. Jer, zbog produženih susreta sa narodom i razgovora sa opštinarima u gradu, ručak u hotelu „Evropa“ počeo je nešto kasnije. I, sada – nije bio red da se gosti, neposredno posle ručka, znatnije  opterete obilnom i jakom večerom.
Ipak, sve je bilo postavljeno i da se prisedne, da se i tu gosti malkice opuste i odmore posle napornog dana. U lepo aranžiranom  uglu, uz puno cveća, diskretno je radila „živa muzika“. Sve poznati lokalni muzičari. Harmoniku je svirao „stari as“ Vojislav Nikolić Vojče, violinu maestro Mile Protić Protka, a pevala je u ono vreme najpoznatija kruševačka kafanska pevačica Nada, čijeg se prezimena danas retko ko seća. Sve narodne pesme, najviše iz kruševačkog kraja. Kao što je i red. Raspoloženje je brzo postignuto, ali nije dugo trajalo. I sutra je planiran naporan dan, protokol pun kao šipak, pa su gosti dosta rano krenuli na počinak.

Tito ili dvojnik?
U posedu smo dve tajno snimljene fotografije, načinjene na platou koji se prostirao ispod hotela „Ravnište“, na kojima se jasno primećuje čovek identično odeven i likom neobično sličan Titu, koji sa interesovanjem prati pripreme za slavlje. Nedoumicu oko identiteta stvara činjenica da se oko dotične pojave ne primećuje nikakvo obezbeđenje, visokodostojanstvenici, a ni ljudi iz protokola.

Iskusni kruševački kelner, Dragi Rakić Gema, u ovoj sali nije posluživao goste, niti domaćine. Mnogi kruševački konobari, pa čak i najiskusniji veterani, iako su želili, nisu rado prihvatali da opslužuju tako visokog gosta. Pribojavali su se bilo kakve sitne greške “u proceduri”, što je kasnije moglo da se protumači na razne načine. Pa, posle, da ima nesagledive posledice. A, u ono vreme, mogle su da budu, bogami, i tragične. Iako su ga odmah predložili u ekipu, Gemu nisu ni prijavili protokolu za to posluživanje. Njemu je bila namenjena sasvim druga, ali izuzetno značajna uloga. Koju bi tada retko ko prihvatio, a čini se, još ređe i uspeo pouzdano da ispuni.
Vojničkim rečnikom: Dragi Rakić je jedini bio određen za – mrtvu stražu. O tome će detaljno biti reči kasnije.
Inače, njegova supruga Olga je sama pripremala sve u posebnom apartmanu određenom za Tita. Od posteljine, nameštaja, kreveta… preko kupatila, sve do cveća u vazama. Sve je uradila perfektno, na Titovo i opšte zadovoljstvo onih koji su brinuli o njemu. Pa je posle za to dobila i specijalnu pohvalu. Ona je bila i inicijator ideje da njen suprug Gema uđe u ekipu koja će u „Ravništu“ dežurati posle večere i sve do jutra. Za svaki slučaj, ako nešto iskrsne tokom noći.

Dragi Rakić Gema na radnom mestu
Olga i Dragi Rakić (iz porodičnog arhiva)

Nije na Jastrepcu tada Titu pretila nikakva opasnost. Šuma oko “Ravništa” i svi bliži visovi iznad Izletišta dva dana ranije detaljno su pretreseni i zaposednuti. Tita je, pričaju, kao i uvek u “Plavom vozu”, pratio specijalni bataljon vojske. I, vojnici su ovoga puta razmešteni po čitavom prostoru šume oko hotela i nešto dalje. Nije tu mogla ni ptica neprimećeno da proleti. A, ni vojnici nisu bili vidljivi – sve je moralo da izgleda, i izgledalo je, potpuno prirodno. Ali, i bezbedno.
Naravno, i u „Ravništu“ je sve bilo unapred pripremljeno, mnogo puta uvežbavano i ponavljano za sve pretpostavljene situacije. I tu su sva jela i piće pregledali specijalni, ovoga puta vojni lekari, koji su bili obučeni u civilna odela. Šef tog dela protokola  bio je neki Dobrivoje, naš zemljak, iz ovih krajeva, otuda od Vrnjačke banje. Ali, ni zajednički zavičaj kod njega nije imao popusta. Bio je toliko zahtevan, precizan i strog, da niko od osoblja nije smeo niti da ga pogleda, a kamoli da u nečemu pogreši. Posle su pričali da je taj Dobrivoje bio – britka sablja!
…Elem, kad su gosti otišli na spavanje i nastala potpuna tišina, Dragi Rakić Gema je ostao – sam. Kao iskusan konobar zadužen je, ali i posebno pripreman, da dežura u šanku. Jer, mogao je u svako doba da se pojavi neko iz Titove pratnje i zatraži neko piće ili šta slično. Za to je tu bio Gema. I u „Ravništu“ su sve flaše pažljivo bile „izbockane“ tankim špricevima, pa se tačno znalo šta je sadržina koje boce. Gema ih je sve pregledao i snimio iskusnim okom starog znalca. Ali je u džepu imao i malo „sopstvenih zaliha“. Za svaki slučaj.

„Predah“ Tito na Jastrepcu 1961., snimio Stevan Kragujević 

Kad se opustio, jer je sve unaokolo spavalo, i on je krenuo da malo ugađa sebi. Pristavio je džezvu za kafu, iz svoje pljoske sipao jednu klekovaču i otpio dobar gutljaj iz cuga. Onako – na iskap. Da se ne bi slučajno uspavao. I, koliko da sebi da oduška što je do tada sve prošlo u redu. Ali, samo do tada. Gema je kasnije mnogo puta pričao šta se, ustvari, desilo te noći u hotelu „Ravnište“ na Jastrepcu.
Tačno u 2 sata i 20 minuta ujutru, (upamtio je, jer je pogledao na veliki okrugli sat postavljen tačno preko puta šanka, iznad samih ulaznih vrata), niz stepenice silazi – TITO! Maršal u pidžami, preko nje prebacio samo tanki, kremkasti mantil i u ruci drži cigaru u tankoj dugačkoj muštikli! Falilo je još samo ono crno, veliko kuče!
Iznenađen i šokiran, Gema se jednostavno smrzao. Ukipio se, pa ne gleda ni levo, ni desno. A, ni pravo. Gleda negde kroz one velike i mračne prozore u jastrebačke gudure. Jednostavno – nije tu. Kroz glavu mu munjevito prolaze slike: Gema u prugastoj odeći, Gema sa brojem na grudima, Gema vadi krompir na zatvorskoj ekonomiji u Ćupriji… i sve tako to, u smislu mračne budućnosti. I, kao munja, sevnu mu misao da je sad došao red da plati ono što mu je „namestio“ drugar Mika Murdža, da pred sam kraj rata, ode u – četnike.
Tito mu priđe, lupnu ga prijateljski desnom rukom po ramenu i u pola glasa ga upita:
     – Zdravo, prijatelju, šta radiš?
       Cvokoćući zubima, pokušavajući da se pribere, Gema odgovori:
     – Zddd – rr – aavo. Ni – iišta.
     – A, šta to piješ – ljubopitljiv je Maršal.
     – Ni – išta, eto, kk – le – le – ku.
     – Sipaj, bogati, i meni jednu. Ali, tiho, da ne čuju i vide ovi moji.
Prekaljeni konobar, koji je do tada sipao bar nekoliko desetina hiljada klekovača raznim gostima, jedva prihvati onu svoju flašicu i drhtavom rukom, usu u stolovaču. Prosuvši okolo i niz ivice čaše  nekoliko kapi. Ali, profesionalni radar je i tada bio uključen i on brže – bolje krpom, kojom je brisao šoljice od kafe, mahnu dva – tri puta po pultu ispred Tita. Ovaj na to nije ni obraćao pažnju, već se kucnuše i on na iskap ispi ono malo kleke. Poturi čašicu bez reči i Gema morade da dolije novu. Takođe, bez reči. Tada ga Tito upita:
 – Vidim: kuvaš kafu. Dodaj i za mene, molim te. Ali, ako možeš bez imalo šećera. Kažu da me po malo načinje taj dijabetes.
Još uvek blokiran i kao u crtanom filmu ukrućen, Gema doda vodu u džezvu, skuva kafu i tu odmah dobi retku pohvalu „sa najvišeg mesta“. Direktno od – Maršala. Nije se kasnije sećao o čemu su pričali tih dvadesetak minuta, koliko su proveli zajedno i – sami. Jedino se sećao da ga je Tito pitao o običnim stvarima. Pa mu je ponekad bilo kao da razgovara sa nekim svojim komšijom iz Bivolja.
A ova priča o ponoćnom susretu maršala Tita i konobara Geme ima dva kraja. Jedan je Gemin, a drugi zvanični, oficijelni. Koji su posle pričali njegovi šefovi i ostali rukovodioci. Svaki dodajući opasku da je u jednom trenutku i njima srce bilo u petama i da su se stvarno uplašili. Jer, scena je bila nerealna, nezamisliva, a posledice su mogle da budu katastrofalne.
Gemina priča ide ovako. Niz stepenice hotela, odjednom se sjuriše članovi Titovog obezbeđenja. Da li su bili na tren zaspali, da li su igrali karte – nikad se nije saznalo. Ali, Tito im je tu, na Jastrepcu, pred samu zoru, nekako „izmakao“. Jurnuše ka šanku i njima dvojici. Diskretno i obazrivo dvojica uzeše Tita pod ruku, a druga dvojica navališe na preplašenog Gemu. Te – šta je tebi, šta to radiš, ko ti je rekao da Maršalu kuvaš kafu i slično. I, da se Tito nije umešao i rekao im – ma, pustite čoveka, to je radnička klasa, koja zbog nas dežura cele noći, čovek je pošteno radio, i tako to… jadnom konobaru ne bi bilo spasa. Ali, Tito ga tu nekako odbrani.
Pustiše ga, bez da su ga dalje davili. A, on, kada su svi otišli, obrisa znoj sa čela, drmnu još jednu svoju kleku i odahnu. Kasnije je veoma često pričao kada mu je bilo najteže te noći na Jastrepcu:
– Dok smo pričali, sav sam drhtao da me Maršal ne pripita gde sam bio pred kraj rata. Ne bih imao dušu da ga lažem, učinio mi se mnogo dobar i pošten čovek. Morao bih da mu priznam da sam nešto malo bio u četnicima, pa šta bude – bude. To mu se sigurno ne bi dopalo. Promenio bi mišljenje o meni.
A verzija Geminih rukovodilaca poklapa se sa njegovom pričom sve do pred sam kraj. Naime, oni su pričali da je Gema dosta dugo ćutke trpeo sve njihove kritike i „predavanja“ o ponašanju pred Titom. Sve do jednog momenta. Onda bi se ispravio i svima odbrusio: – Šta vam je, ljudi, šta ste navalili na mene kao da sam ratni zločinac? Ništa ružno nisam uradio. Nisam čoveku naplatio ni kafu, niti kleku. Časna reč. Pitajte ga.

Tito sutradan sa borcima Rasinskog partizanskog odreda (skroz levo s naočarima – Dobrica Ćosić)
]]>
Cenovnik Avantura parka https://jastrebaclakeresort.com/cenovnik-avantura-parka-2/ Sun, 12 Sep 2021 07:19:54 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=6856 Cenjeni posetioci Jastrepca i našeg Resort-a – ovo su cene ulaznica za naš Avantura park, svih njegovih segmenata pojedinačno kao i pogodnosti za porodične i organizovane grupne posete. Avantura park je otvoren za korisnike svakog dana od 10:00 do 18:00!

Velika avantura staza – 500 dinara
*dva pređena kruga ili jedan sat na stazi*
deci nižoj od 130 cm NIJE DOZVOLJEN pristup stazi
dete mora imati navršenih PET godina (uz pratnju odrasle osobe), sa SEDAM godina dozvoljeno mu je samostalno korišćenje staze ukoliko je više od 130 cm

Porodična ulaznica
2 deteta + odrasla osoba = 1300 dinara
3 deteta + odrasla osoba = 1500 dinara
NAPOMENA: Svi korisnici ovih paketa moraju biti članovi iste porodice
Grupna ulaznica – 400 dinara po osobi
Specijal za ekskurzije – 200 dinara po osobi

Zip Line – 600 dinara
Bonus: Ponovljena vožnja – 400 dinara
težina korisnika mora biti veća od 40 i manja od 125 kilograma


Veštačka stena – 300 dinara
*3 (tri) pokušaja*


Avantura komplet – 1200 dinara
Velika avantura staza
Zip Line (u oba smera)
Stena

]]>
Vrhovi Jastrepca i kako do njih https://jastrebaclakeresort.com/vrhovi-jastrepca-i-kako-do-njih/ Fri, 10 Sep 2021 12:11:18 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=6802 Najviše tačke Jastrepca su Pogled (1481 m), Zmajevac (1313 m) i Bela stena (1.257 m), a kao najviši vrh izdvaja se Velika Đulica sa 1491 m nadmorske visine…

Panorama Kruševca snimljena sa Jastrepca

Kada govorimo o vrhovima Jastrepca, treba pomenuti da Bela stena čini prirodnu granicu između Topličkog kraja i Pomoravlja. Jastrebac čine dva masiva: Veliki i Mali Jastrebac, a od susednog Kopaonika ga deli Jankova klisura. Pripada grupi Rodopskih planina.

Jastrebac je jedna od najšumovitijih planina Evrope, pa tako bez GPS-a, karte i kompasa, ali prvenstveno bez iskustva i informacija se ne treba odaljavati od markacija. 

Bela stena, Sokolov kamen

Bela stena

Markirana staza od Jastrebac Lake Resorta preko Planinarskog doma na Jastrepcu do Bele stene ide preko Sokolovog kamena. Uspon je dolinom Bele reke, zatim grebenom Dorinog laza do Velikog Letovišta 1094, gde se uključujete u markiranu stazu, koja sa te strane (od sela Slatine) ide ka Beloj steni. Od doma se može putem pored doma, između kuća, ili glavnim putem ispod doma, nizbrdo do mosta. Dalje se ide dobrim putem pored reke 1200 metara, a onda se pređe reka i hvata greben Dorin laz. Posle 200 metara se preseca veći put i nastavlja uz greben. Puta nema.

200 metara od presecanja puta, se nailazi na stari strmi put, koji se ubrzo gubi pod snegom i ostrugom. Nastavlja se gotovo pravolinijski, uz stalni uspon, do Velikog Letovišta (što je takođe greben), i dalje markacijom do Bele stene 1256. Pred Belu stenu uspon je oštriji, pa tu postoji serpentina koja se ne vidi na treku, al postoje markacije i treba biti uporan u njihovom traženju. Posle izlaska na vrh i silaska, ide se markacijama levo (gledano sa vrha), i to je odlično obeležena i korišćena staza.

Osim ispred Kote, u stalnom je padu. Trek ne svraća na Sokolov kamen, ali je on 20 metara od staze i stavljen je WPT. Posle se jednom serpentinom silazi do vidikovca, a drugom nastavlja prema Partizanskoj tehnici i Dobroj vodi (Mirčetova česma) – što je jedina pijaća voda na stazi. Odatle je još 20-ak minuta putem do Doma. AKO KORISTITE TREK INVERZNO, treba se samo držati markacije, i pravo iznad Mirčetove česme i puta iznad izvora uhvatiti markaciju. Za silazak sa Letovišta niz Dorin laz koristite trek i ne silazite sa grebena. Na stazi Bela stena – V. Letovište, vrh V. Letovište je ispred jelaka 5 metara. Možete se odvojiti i ranije ulevo izohipsom pre blagog uspona.

Vremena u zimskim uslovima (a slično je i u letnjim): JLR – V.Letovište 1.50, V.Letovište – Bela stena 0.45, Bela stena- SLR 1.45 Ukupno 4.5, plus pauze po želji. Dužina: 10 km, uspon: 740mnv.

Mečja stena, Belijeva koliba

Mečja stena

Staza počinje od Planinarskog doma PK Jastrepca i markirana je čitavom trasom. Često se ide inverzno.

Sa livade pored doma kreće markacija uzbrdo do puta koji posle 400 metara dolazi do žice lovišta (žica je iz ovog pravca uvek sa desne strane). Dalje ide pored žice do Dobre vode (Mirčetova česma) koja je na 1.6 km od doma.

Iznad česme je raskrsnica, levo gore se ide ka Beloj steni, a staza do Mečijih stena nastavlja putem pored žice još 2 km. Ovaj deo staze ima najblaži uspon. Nešto pre skretanja za Mečije stene je skretanje levo za Živkov kladenac i Zmajevac. Posle skretanja levo za Mečije stene (postoji tabla na drvenom stubu žičane ograde), treba povećati koncentraciju u praćenju markacije. Prvih nekoliko stotina metara ide putem od žice, a zatim odvaja desno blago desno i još oštrije uzbrdo. Ovaj deo staze je nekadašnji šumski put a sada većinom vododerina. Ujedno ovde će uspon biti najveći. Posle oko 1 km od žice se skreće desno sa puta koji nastavlja pravo (lako za promašiti ako ne vidite neku od markacija). Odavde više nema puta, već se ide uskom stazom ispod jedne stene, koja se obilazi i izlazi iznad nje, staza dalje nastavlja u istom pravcu kao ispod nje. Posle još stotinak metara i jedne sepentine dolazi se do mesta gde markacija pokazuje pravo i levo gore do Mečijih stena (WPT levo gore do ms). Tada ste već sasvim blizu. Popularno mesto za odmor planinara je terasa gde je srušena bukva napravila ogradu stablom i korenom na 1020m.

Na 5 metara iznad terase, iza stene, pravo nizbrdo kreće staza ka Belijevoj kolibi. Posle 30 metara silaska markacija vodi pravo ka vrhu Mečijih stena i Stracimiru, a logika naše staze je desno-nizbrdo, serpentinom dok se siđe u dno Mečijih stena i dalje do mesta obeleženog kao zid (WPT zid) koji je još jedan lep blok ovih stena. Staza nastavlja prateći teren i posle silaska pomalo penje prelazeći korita malih reka. Posle jednog takvog prelaska izlazi na šumski put, ali ga ubrzo napušta. Ovo je još jedno mesto gde lako možete prevideti markaciju (WPT ras levo). Pre toga logika staze je levo, malo uzbrdo iznad puta, a zatim levo držeći visinu još 100 metara, pa blago nadole. Ovde sada ima nekoliko puteva što vode nizvodno ka glavnom putu pored žice. Ako vas povuče neki od njih da siđete do žice, ništa strašno, nastavite levo pored žice i obratite pažnju na malu crvenu tablu Belijeva koliba. Koliba je sto metara iznad puta. Ako ste uspeli da ostanete na tragu kod Belijeve kolibe imate lepo mesto za odmor. Izvor vode je 30 metara iza kolibe. Nastavak staze je pored žice. Na mestu (WPT ras desno) put levo je bolji, al treba nastaviti još 500 pored žice, i onda se odvojite blago ulevo putem, a posle još 200 umesto levo nizbrdo putem, treba ići desno stazom što je prečica i izlazi na isti put, kao i da ste skrenuli levo. Ovaj put vas vodi do Planinarskog doma.

VREMENA: Pl. dom – Mirčetova česma 45 min., Česma- Mečije stene 1-1.15h, Meč. stene – Belijeva k. 045 -1.00h, Belijeva k.-Dom 1.20. UKUPNO sa većim pauzama za uživanciju 5.30 do 6.00 sati. DUŽINA STAZE JE OKO 14 KM, trek je kraći i u predelu Mečijih stena ispravlja stazu.

Zmajevac

Ova staza je jedan od najkraćih puteva od Ribarske banje do Ravništa.
Polazi iz Ribarske banje i preko brda stiže do sela Srndalje. U selu se, pošto se pređe most nastavlja uzbrdo na suprotni breg, a onda levo. Ima odvajanja i ukrštanja sa drugim putevima, ali se treba držati logike treka, stalnog uspona i grebena koji od sela, pa pored malog vrha Bela stena (800 mnv) ide ispod Zmajevca, gde šumski put izlazi na tzv. Kružni put. Ništa nije markirano, ali se svuda ide putevima. Na Kružnom putu se krene levo i posle nekoliko stotina metara se nailazi na malu crvenu tablu (krst čeka), ako je nema, imate Waypoint.rask za Krst. Tu se skreće desno, i posle nekoliko desetina metara se primećuje pomalo zarasli put desno uzbrdo na koji se odvajate do spajanja sa markiranom stazom ispod Zmajevca. Ako bi se nastavilo boljim nižim putem stiglo bi se do Krsta, što se takođe može koristiti kao staza do Zmajevca, ali je 10-15 minuta duže. Izlazom na markiranu stazu, desno je na 15 minuta vrh Zmajevac 1381 m, a levo markacija vraća ka Krstu odakle se može ići Stracimiru, Belijevoj kolibi, Mečijim stenama, Živkovom kladencu, Koti 1161, Beloj steni 1257, ili Planinarskom domu što je uvek krajnje odredište. Ovaj trek od Zmajevca ide na Krst, pa na prevoj iznad Živkovog kladenca, zatim malo uzbrdo do Kote 1161, a odatle preko Sokolovog kamena do Planinarskog doma. Dužina 17 km, uspon oko 1100 metara. Vreme 6-7 sati sa pauzama.

Pogled

Pogled

Najviši vrh Velikog Jastrepca je Velika Đulica (1491 m), na koji pristup nije dozvoljen zbog vojnih objekata. Nedaleko od Velike Đulice je impresivni Pogled (1482 m). Ime ovog vrha sve govori: sa njega se može videti više od pola Srbije, od dalekog Ljubotena na Šar planini do Avale kod Beograda, od Kopaonika do Rtnja, Suve planine i Stare planine. Grad Niš jasno se vidi sa Pogleda, a iz Niša se isto tako lepo vidi i vrh Pogled – preko dana kao planinski vrh koji dominira na prostranom masivu Velikog Jastrepca, a noću poput ogromne upaljene sveće, jer se tada pale signalna svetla na televizijskim antenama, koje su još jedno obeležje ovog vrha.

Do vrha Pogled može se stići i sa prokupačke strane (selo Gornja Rečica) i sa merošinske strane preko prevoja Grebac, i sa kruševačke, kao i iz Ribarske Banje.

Staza iz Ribarske Banje je srednje zahtevna. Polazi se iz ove male, ali živopisne banje, sa nadmorske visine od oko 600 m. Savladava se oko 900 m visinske razlike u usponu i isto toliko u silasku. Staza za uspon je identična stazi za silazak, a ukupne dužine je 18 km.

Uspon na Pogled je postepen i staza uglavnom vodi kroz gustu šumu. Na nekoliko mesta, staza iz Ribarske Banje ukršta se sa stazom koja vodi iz pravca prevoja Grebac, da bi se dve staze konačno spojile na nekih petnaestak minuta od Pogleda, i na vrh se izlazi širokom stazom. Staza iz prvca Ribarske Banje je dobro obeležena.

Do vrha Pogled je potrebno oko 4 sata umerenog hoda.

]]>
Letnji šarm najšumovitije planine Balkana https://jastrebaclakeresort.com/letnji-sarm-najsumovitije-planine-balkana/ Wed, 14 Jul 2021 07:19:53 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=7172 Planina Jastrebac nalazi se u središnjem delu Srbije oivičena Kruševačkom kotlinom i Jankovom klisurom i predstavlja prirodnu granicu između Toplice i Pomoravlja. Meštani okolnih sela kažu da je privilegija živeti na potezu od tvrđave Gradac do Ribarske banje.

Pripremili: Dragoslav Gogić, Dejan Ristov i Dejan Janković (RTS)

Video prilog pogledajte na ovom linku: https://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2021/07/12/18781671/Jastrebac-120721.mp4

Mnogi naši sugrađani pamte vreme od pre 4 i više decenija kada je Jastrebac tokom cele godine bio pun turista. Na samo dvadesetak kilometara vožnje od Kruševca stiže se do ovog bajkovitog mesta.

Mi smo plivački klub „11. april“ iz Beograda i došli smo ovde malo na jezero da se malo odmorimo od teških i napornih treninga„, kaže Jana Obradović iz Beograda.

Ne mogu da kažem da bilo koja planina ima ovo što Jastrebac ima. Vi imate ovde mogućnost da provedete i aktivno odmor, a i da realno samo odmorite u bilo kojoj hladovini, pored reke„, ističe Snežana Tošović iz Kruševca.

U okviru Jastrebac lejk rizorta adaptirani su hoteli, izgrađen avantura park sa veštačkom stenom i zip lajnom, uređeno kupalište, obeleženo preko 150 kilometara pešačkih staza do obližnjih planinskih vrhova.

Jastrebac izdvaja od drugih planina to što je kao što znamo najšumovitija planina na Balkanu. Ima dosta reka, dosta potoka, dosta izvora i pored ove žege ljudi dolaze ovde da se rashlade„, kaže Mića Tripković, Planinarski dom „Žarko Žarić“ na Jastrepcu.

„Oba hotela koja imamo u našem rizortu popunjena su sve do oktobra meseca. Imamo goste sa severa Srbije; Subotica, Kikinda, imamo sa juga Srbije, sa istoka, sa svih strana, a počeli su da dolaze i strani turisti“, navodi Vladica Milutinović, upravnik „Jastrebac Lake Resort“.

Jastrebac je vazdušna banja, osunčan cele godine. Blaga klima i vidikovci mame izletnike da se prošetaju do Mečijih stena, Naupara, Srndalja ili starih mlinova na Lomničkoj reci. Jastrebac je prepoznatljiv po Beloj steni, Zmajevcu, Sokolovom kamenu, Košutinom viru, čika Belijevoj kolibi i Brezjaku. Simbol ove planine je jezero izgrađeno na centalnom Jastrebačkom platou šezdesetih godina prošlog veka.

]]>
Još jedna prinova – jastreb iz drveta https://jastrebaclakeresort.com/jos-jedna-prinova-jastreb-iz-drveta/ Tue, 08 Jun 2021 07:33:17 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=7155 Deo već dve godine „mrtvog“ stabla, čiji smo donji deo sačuvali kao integralni komad Avantura šopa protekle nedelje je, svojim jedinstvenim darom oplemenio poznati kruševački skulptor i slikar Božidar Ristić.

]]>
Antičko „rudarenje“ po planini Jastrebac https://jastrebaclakeresort.com/anticko-rudarenje-po-planini-jastrebac/ Tue, 27 Apr 2021 07:32:43 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=6958 Malo je poznato da je planina Jastrebac bila naseljena još u vreme starijeg gvozdenog doba, 1200 godina pre Hrista. Intenzivne naseobine na tom prostoru, nastale su u kasnoantičkom i ranovizantijskom periodu, u vreme seobe naroda. Po značaju, izdvojićemo Gradac, šumovitu kupu, gde se, prema legendi, gnezdi ptica jastreb, po kojoj je planina i dobila ime.

Početkom nove ere, u razmaku od jednog veka, niklo je 5 utvrđenja koja su bila povezana planinskom stazom od Malog do Velikog Jastrepca. Ističe se upečatljiv Gradac, koji je najpre izgrađen kao zbegovište, mesto gde se narod sakrivao od najezde Gota, Huna i Avara. O tome svedoče brojna arheološka istraživanja.

To su fragmenti keramike, delovi tegola, ono što je karakteristično za gradnju u ranoantičkom i kasnovizantijskom periodu. To su gvozdeno dleto, strelice i drugi materijal koji je tipičan za neki šesti vek. Novčići potiču iz 4. veka, fibule sa kraja 6. veka„, kaže Dragan Rašković, iz Narodnog muzeja Kruševac.

Kula Gradac, sa čijeg vrha pogled seže na celu kruševačku dolinu, građena je skromno ali čvrsto, kao strateški važna tačka radi lakše odbrane od neprijatelja. Podgrađe je vremenom preraslo u naselje na 7 hektara prostora.

Ako želimo da rekonstruišemo život u utvrđenju Gradac, moramo se vratiti 1 700 godina unazad. Ljudi su se bavili stočarstvom i zanatsvom. U podgrađu su bili torovi sa stokom. Obrađivao se svaki pedalj ove planinske zemlje a ono što je najvažnije, izvorske vode bilo je u izobilju. Podneblje šumovitog Jastrepca oblikovalo je ljude koji su živeli u naselju Gradac. Bavili su se lovom, sakupljali pečurke i lekovito bilje, čega ovde ima u izobilju.

Za vreme Miloša Obrenovića, kada je najvažnije bilo izvoziti drvo sa Jastrepca i druge stvari poput ispiranja zlata, da bi imao bolju kontrolu naroda on je naredio da svi ti ljudi siđu sa planine u podnožje i oni su raseljeni u sela: Lomnica, Trmčare i Slatina„, objašnjava Jugoslav Rilak, hroničar kruševačkog kraja.

Podno utvrđenja Gradac je crkvica posvećena Svetoj Petki izgrađena na temeljima objekta iz perioda rane Vizantije. Danas je potez Gradačke kose omiljeno izletište Kruševljana, prostor gde je ispisana istorija ovog kraja.

Dragoslav Gogić (RTS)

]]>
Zašto bi Jastrebac bio vaš savršeni izbor? https://jastrebaclakeresort.com/zasto-bi-jastrebac-bio-vas-savrseni-izbor/ Thu, 04 Mar 2021 14:30:26 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=6796 Jastrebac je najšumovitija planina ovog dela Balkana. Odlikuje se obilnom listopadnom i četinarskom šumom i jedinstveno je stanovište belih breza. Najviši vrhovi «Đulica» 1491 m i «Pogled» 1481 m, predstavljaju prirodnu granicu između Toplice i Pomoravlja.


Dovoljno je da ukucate u GPS Jastrebac Lake Resort i vozilo će Vas dovesti do samog srca ulaska u ovaj zamalo pa zaboravljeni raj, čuvenu Planinu iz dela jednog od najvećih srpskih pisaca XX veka Dobrice Ćosića.

Preko mostića i nakon još jedne okuke otvara se pogled na moderni teren za male sportove, jezero i okolo njega brzorastući turistički kompleks, čuven po neverovatno dobroj kako nacionalnoj tako i internacionalnoj kuhinji, prvoklasnom smeštaju, znalačkim izborom vrhunskih autohtonih domaćih vina i velikim pogodnostima koje nudi pri organizacijama kako ekspertskih seminara, škola veština, radionica, tim bildinga i ekskurzija, tako i spektakularnih venčanja i drugih porodičnih radosnih okupljanja.

Jastrebac je najviša planina u blizini Kruševca, do koje se stiže preko sela Golovode, Lomnica i Buci. Prostrana visoravan sa veštačkim jezerom leži na oko 650 m nadmorske visine, a od Kruševca je udaljena 20 km. Jastrebac je vrlo stara planina, koja je postojala još u tercijaru i uzdizala se iz tercijarnog mora kao veliko ostrvo.

Ima izvanredne klimatske uslove (osunčanost tokom cele godine, sveže vazdušne struje i nezagađenu sredinu) i upravo zahvaljujući ovako blagoj klimi i raznolikosti flore i faune, pruža izuzetne mogućnosti za odmor i planinarenje. Predeli Jastrepca atraktivni su za sve ljubitelje prirode – planinare, izviđače, brdske bicikliste…

]]>
Ko može koristiti Avantura park https://jastrebaclakeresort.com/ko-moze-koristiti-avantura-park/ Thu, 11 Feb 2021 06:33:00 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=6597 Važna informacija za malodobne korisnike Avantura parka:

– deca koja imaju više od 130 cm telesne visine mogu samostalno koristiti usluge Parka
– deca od 125 do 130 cm moraju imati pratnju
– deca ispod 125 cm još uvek ne mogu koristiti usluge Velike avanture, što ih ne sprečava da maksimalno koriste mnogobrojne atraktivne sprave naše Male avanture.

Avantura park je otvoren za korisnike svakog dana od 10:00 do 18:00!

]]>