Jastrebac Lake Resort https://jastrebaclakeresort.com Jastrebac Lake Resort Wed, 14 Sep 2022 05:50:50 +0000 sr-RS hourly 1 https://wordpress.org/?v=5.5 Učestvujte na JLR foto konkursu „Moj Jastrebac“ https://jastrebaclakeresort.com/ucestvujte-na-jlr-foto-konkursu-moj-jastrebac/ Fri, 02 Sep 2022 08:00:35 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=7424 Poštovani prijatelji, pozivamo vas da učestvujete na našem ovogodišnjem foto konkursu u slavu najšumovitije planine Balkana!

PRAVILA I USLOVI KONKURSA:

1. Potpisane radove slati na mail: info@jastrebaclakeresort.com

2. Pobedničku fotografiju biraju sami posetioci stranice Jastrebac Lake Resort svojim lajkovima.
PAŽNJA: Ne računaju se lajkovi sa šerovanih stranica – isključivo oni ostavljeni na https://www.facebook.com/jastrebaclakeresort

3. Krajnji rok za dostavljanje fotografija je 05. oktobra 2022., dok će glasanje trajati do 13. oktobra 2022.

4. Tema „Moj Jastrebac“ podrazumeva sve fotografije snimljene na Jastrepcu.

5. Fotografije mogu biti iz bilo kog vremenskog perioda.

6. Maksimalan broj fotografija je tri (3), kolor ili crno-beli radovi u digitalnom obliku.

7. Minimalna veličina digitalne ili digitalizovane fotografije je 2048 piksela po dužoj strani, isključivo u JPG formatu, u srednjoj ili visokoj kompresiji (ne maksimalnoj), odnosno do 3 megabajta.

Urađene fotografije trajno će biti sačuvane u arhivi organizatora.

Sva autorska prava zadržava autor.

NAGRADA: Vikend za dve osobe u jednom od hotela Jastrebac Lake Resort (po ličnom izboru dobitnika).

]]>
Kad se Jastrebačke vile razlete https://jastrebaclakeresort.com/kad-se-jastrebacke-vile-razlete/ Wed, 31 Aug 2022 10:32:37 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=7405 Projekat Jastrebačke vile nastao je sa ciljem upoznavanja i predstavljanja planine Jastrebac širem auditorijumu naklonjenom planinskom turizmu kroz istorijske i savremene priče.

Sastoji se iz više segmenata, a prvi serijal obuhvata tri oblasti:

  1. Priče o Jastrepcu- priroda i društvo
  2. Mitovi i legende
  3. Jastrebac Lake Resort

Epizode su označene određenom bojom (sve tri boje se nalaze i na grbu Jastrebac Lake Resort-a), u zavisnosti od segmenta kom pripadaju, pa tako: zelenom bojom su označene priče o Jastrepcu, braon bojom mitovi i legende i plavom Jastrebac Lake Resort. Oznake predstavljaju kružići koji se nalaze u svakom videu, oni služe radi lakšeg raspoznavanja sadržaja priča.

Avantura je započeta pričama o planini Jastrebac, koje do sada niste imali prilike da čujete i vidite, susreli ste se sa mitovima i raznim istorijskim pričama, ali i upoznali sa kompleksom Jastrebac Lake Resort.

Kako je Jastrebac dobio ime, priča o čuvenom epskom zmaju, šta se sve nalazi u sklopu kompleksa Jastrebac Lake Resort, po kom srpskom botaničaru je ova planina najšumovitija na Balkanu, ko je bio prvi jastrebački lovac – samo su neka od pitanja na koja ste dobili odgovor, u narednim epizodama očekuju vas još mnoge zanimljivosti o najšumovitijoj planini.

Do sada je emitovanoosam epizoda, koje su gledaoci imali prilike da vide i prate na društvenim mrežama (Instagram, facebook, tik tok i you tube kanal).

Jastrebačke vile su Tamara i Marija

Kako one doživljavaju ovaj projekat i koja su njihova očekivanja?

Očekivanja su velika, kao sve ovo što radimo i želimo da podelimo sa drugima, uloženo je dosta rada i truda, jer je fantastičan doživljaj raditi ono što prija i ispunjava. Dobrih rezultata ima već sada, ali će ih u bliskoj budućnosti sigurno biti neuporedivo više – Tamara.

Obzirom da je ovo nešto novo, do sada neviđeno, mislim da će se podjednako svideti pratiocima, kao i nama. Očekujem pozitivne komentare i uspeh ovog projekta – Marija.

Linkovi:
Facebook: https://www.facebook.com/jastrebackeviletm
Instagram: https://www.instagram.com/jastrebackevile/?igshid=YmMyMTA2M2Y%3D
Youtube: https://www.youtube.com/channel/UC9uIcNfgXnov71lb88F3UQA
Tik Tok: https://www.tiktok.com/@jastrebackevile?_t=8V9bQ8F4FGP&_r=1

]]>
Olimp na Jastrepcu https://jastrebaclakeresort.com/olimp-na-jastrepcu/ Mon, 29 Aug 2022 14:41:24 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=3916 „Olimp korespondira sa Atinom, kao Jastrebac sa Kruševcem”, smatra istaknuti filosof Sreten Petrović.

„U kolektivnoj svesti Kosovo istovremeno simbolizuje i kolevku i grobnicu srpske državnosti”.  

Da li se ova jezgrovita misao Sretena Petrovića, uglednog filosofa-estetičara i vrsnog znalca srpske mitologije, nadvila i nad današnjim pokolenjima?

Iskaz smo istrgli iz njegovog kapitalnog dela “Srpska mitologija” (864 stranice), u izdanju „Narodne knjige”, najtemeljnijeg poduhvata ove vrste u nas, u kojem su kritički razmotrana saznanja srpskih, ruskih i zapadnoevropskih etnologa, antropologa i filosofa o srpskom duhovom životu.

Srbi su kao stari slovenski narod iznedrili moćnu mitologiju iz koje izviru dva mitološka predanja: drevni srpski panteon (veoma srodan sa slovenskim) i Jastrebački panteon. Prvi je uveliko potisnut u kolektivno nesveno, u drugom se bogovi, kao u grčkoj mitologiji, prikazuju u ljudskom obličju (Zmaj-Ognjeni je nebesko božanstvo, a njegov sin Miloš Obilić).

Naš sagovornik (rođen 1940. u Svrljigu), koji je objavio tridesetak naučnih knjiga, upustio se, očigledno, u smelu duhovno-istraživačku pustolovinu; bez imalo premišljanja poredimo je s poduhvatom Jakoba Grima (nemačka mitologija) ili Roberta Grejvsa (grčka mitologija). Za manje upućene da pomenemo da je on redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu (predaje kulturologiju i estetiku), i da već tridesetak godina podrobno izučava, teorijski i empirijski, slovenske i srpske mitove.

Da li su Srbi mitotvorački ili mitomanski narod? 
– Ni manje ni više no drugi narodi. Mitotvorstvo predstavlja jednu od najranijih formi pogleda na svet i društvena dešavanja, način reagovanja na pojave sa odlikom udesa. Kao što su kod bliskoistočnih naroda veliki potopi kreirali njihovu mito-poetsku sliku stvarnosti, tako je i u slučaju a Kosovom. Realna čvorišta u istoriji jednog naroda postaju „mitske tačke” koje konfiguriraju pogled na sudbinsko u njegovoj egzistenciji, a često i njegov identitet. 

Šta je to mitomanija?
– To je istrajavajuća nekritička zaslepljenost jednog naroda datumima vlastite istorije, bilo da je ona sjajno odigrana ili porazima natopljena. U jednom ili drugom slučaju tako stvorena slika u svesti potonjih generacija zatamnjuje, prepokriva horizont racionalnog suočenja s novopostavljenim pitanjima i izazovima nove realnosti. Najpre, „mitsko” u jednom pogledu na svet uvek znači prenaglašavanje, ekstrapoliranje jedne od strana svagda polivalentnog i protivrečnim tendencijama bremenitog fakticiteta. Istorijsko iskustvo zrelih nacionalnih kolektiviteta pokazuje da je za sam taj etnos izglednije realističko sagledavanje „stvarnosti” koje će, katkada, zahtevati odvažnost da se revidiraju, čak i odbace sheme, klišei mitski formirane slike o vlastitom sopstvu, dakle, i o mitski upakovanoj slici o svom identitetu. 

Taj racionalni prilaz, pokazalo se u istoriji, redovno biva u funkciji novih razvojnih mogućnosti datoga naroda; on mu nedri novu, izgledniju optiku, pruža realistički vidik, daje šanse napredovanju. Samo se oni narodi pokazuju istorijski zrelim, koji su kadri da u novostvorenim okolnostima iznađu produktivna rešenja. Smatram da srpski narod nije uvek spreman da u novim izazovima pronalazi stvaralački ugao gledanja, povesno-optimalni horizont, a da pri tome ne poremeti red stvari i odnosa u okruženju. Nedostaju nacionalne snage koje primereno reaguju na nove zahteve vremena. 

Na čemu zasnivate stav da je srpski Panteon na Jastrepcu, iako tamo ne obitavaju bogovi? 

– Ovde je u igri opšti princip modelovanja mitskih struktura. Naime, poetska i mitotvorna imaginacija rade pre svega u vremenima izuzetno velike povesne gustoće, u odsudnim istorijskim trenucima, geografski sedimentirajući svoje likove na prostoru na kome se odigrava poslednji čin drame koja po „kolektivnu egzistenciju” naroda ima traumatski ishod. Naime, poslednju etapu srpske srednjovekovne države, ujedno i početak njenog katastrofalnog kraja, označava prestonički Kruševac i najbliža planina Jastrebac. Tako počinje genealogija naših zmajevitih junaka koji, prema mom razumevanju stvari, predstavljaju svojevrsne mitske alegorije srpskih drevnih božanstava. Uostalom, tako je i sa grčkom geografijom: Olimp korespondira sa Atinom, kao Jastrebac sa Kruševcem. Isto tako i vrlo uslovno, korespondiraju kosovski boj i trojanski rat. Naime, s jedne strane je naš bezimeni, doduše mitopoetski tvorac kosovskog ciklusa, a s druge Homer sa svojom Ilijadom kao izraz inventivne i nadahnute mitologije grčkog genija. 

Stavljate pod sumnju pretpostavku da su Srbi u šestom veku došli na Balkan? Kada su, u stvari, stigli?

– Pitanje je naučno-istorijski važno, a ipak ne smatram da je danas od prvorazrednog egzistencijalnog značaja. Vidite, ja po prevashodstvu nisam ni istoričar, ni arheolog. U knjizi sam ga pokrenuo na osnovu proučavanja kulture i srpske mitologije. Naša istorijska nauka, takav utisak imam, ne pokazuje uvek dovoljnu smelost da se kritički ponese s novim mišljenjima, pa ni s poreklom Srba i njihovim istorijskim prisustvom na balkanskom tlu. 

Izneću činjenicu koja se odnosi na tzv. mitotvornu svest, a tiče se srpskog, bugarskog, pa i ruskog mita o Trojanu/Trajanu. On je veoma ukorenjen kod ovih naroda, ne samo u skaskama, epu; ima ga i u čitankama. U ozbiljnoj nauci se tvrdi da je značaj Trajanov bio izuzetan na srpskom i bugarskom, čak i ruskom, tačnije ukrajinskom prostoru – Kijevske Rusije. Stoga što je narečeni rimski car Trajan (53-117. nove ere) ostavio dubok trag u svesti naroda. Razumemo, svakako, povesno-kulturnu činjenicu po kojoj su Srbi, dolaskom na ove prostore, asimilovali starosedeoce koji su, može biti, nosili svest o Trajanu. I to da su enklave ranijih naroda opstajale na mnogim tačkama ondašnje, a i savremene srpske države. Pa ipak, zar je sećanje na Trajana moglo biti tolikog duhovnog intenziteta da je doseglo do Srba koji su, shodno „zvaničnoj” proceni naših istoričara i arheologa, prispeli na Balkan tek u 6. veku? Dakle, čitavih pet stotina godina posle Trajana!

S gledišta mitotvorne svesti, čini se da je ova hipoteza veoma sporna, neverovatna, osim ako se ne pretpostavi da su neka plemena, slojevi srbo-hrvatskih enklava, već bila na ovom prostoru u vreme Trajana!? Ili je reč o autohtonom slovenskom božanstvu Trojanu, što je veoma verovatno? Smatram da pretpostavka koja se iznosi u brojnim publicističkim radovima da je Srba bilo na Balkanu znatno ranije od vremena koje se zvanično uzima, 6. vek nove ere, i dalje traži ozbiljan odgovor naše istorijske nauke. 

Koliko su mitovi opredelili i obeležili dve srpske grane: dinarsku i jugoistočnu?

– Dinarski tip je, duhovno-istorijski uzev, naišao na pogodno tle ilirskog, dinamičkog kulturnog supstrata, što je doprinelo da se tu ostvari srpska država. I kada su temelji državnosti bili ugroženi, mitska svest je, u obliku kosovskog i postkosovskog ciklusa, imaginirala „poraz” uznoseći ga do optimizma, potirući bezizglednost nadom u ono što dolazi. 

Na jugoistoku, pak, „kolektivna samosvest” istog srpskog naroda unekoliko se drugačije komponovala. Trački kulturni supstrat s kojim su se srpska plemena suočila doprineo je da se tradicionalna kultura s drevnim religijskim obrascima matrijarhatske duhovnosti, koji su ujedno sveslovenski ali i opšti, indoevropski, bolje arhiviraju nego na dinarskom prostoru. Iako se folkloristi, može biti, neće složiti sa ovom tezom: na ovom prostoru bolje je očuvana i negovana lirika, no epika i, srazmeno, sama mitska imaginacija je u izvesnom „uzmaku”! Time ne želim reći da kod Srba na jugoistoku nema mita. 

Zbog čega se naša zvanična nauka toliko dugo ne obazire na pokušaje da se izuči srpska davnina? Da li su Srbi postojali i pre naše ere? 

– Može biti i zbog one ambivalencije o kojoj govorimo? Srbi su inače kadri da ponekad, zagledani u trenutno, novo koje im se priviđa kao izglednije i primamljivo, zaborave na svoje korene, da bi, opet, u novonastalim, katkada kriznim situacijama, mitomanski hitro iznova demonstrirali „čvrstu odlučnost” u vraćanju svojim mitski imaginiranim „povesnim tačkama” kao svojim bivstvenim osloncima. Mirnodopski, međutim, retko im kada polazi za rukom da trezveno, to će reći kritički, propitaju tu istu starinu, a još su manje skloni da rade na njenom prevrednovanju. Za razliku, na primer, od Hrvata. Kada govorimo o prošlosti našeg suseda, Hrvati pokazuju bolju unutrašnju kondiciju. Oni će se retko kada, poput Srba, povesno olako podati „istorijskim” oduševljenjima, i pri tome zaboraviti na ranija svoja istorijska iskustva, pa i na vlastite predrasude prema susedima. 

Na koje to istorijske trenutke mislite? 

– Često razmišljam o tome kako su prestoni Srbi, posle svršetka Prvog svetskog rata, svesni svoje znatne uloge u pobedonosnom njegovom ishodu, bili skloni nekritičkom samorazumevanju tadašnjeg istorijskog okruženja i sebe u njemu. Njima se onda učinilo tako prirodnim da u trenutku oduševljenja i opuštanja pokažu veliki gest, koji se ne jednom pokazao kao istorijski neprudiktivan! Ne mogu a da ne kažem da sa simpatijama i, pomalo, zavisti, posmatram tu duhovnu „homogenizaciju” hrvatstva, koje se, iako često povesno retrogradno, ispostavilo kao njegov životni stav i stil ponašanja, za razliku od Srba koji često, često i vrlo brzo nakon uspostavljenog jedinstva s najbližima – braćom po krvi i bratstvu, gube sposobnost daljnjega unapređivanja odnosa u cilju očuvanja novoga kolektiviteta. 

Jesu li Srbi od svih Arijevaca najbolji čuvari prvobitnog verovanja? 

– Možemo samo nagađati, uostalom kao i o prvobitnoj veri Srba. Pitanje je povezano sa shvatanjem po kome su Srbi s Bugarima, iako u srednjem veku jedan od najdinamičnijih slovenskih naroda na Balkanu, u pogledu svojih shvatanja najkonzervativniji južnoslovenski narod. Više puta sam se pitao za razlog tog oscilovanja između povesnog dinamizma – iz kojeg je ishodilo stvaranje moćne srednjovekovne države i umetnosti, koji od Nemanje istrajavaju gotovo čitava tri stoleća, s jedne strane, i grčevitog držanja davno ustaljenih verskih obrazaca, običaja i svetinja, s druge? Nije li razlog ovom konzervatizmu u tome što su Srbi, u odnosu na glavninu slovenskog korpusa, geografsko-istorijski „skrajnuti” na periferiju slovenstva, ispresecani bitno neslovenskim etnosima, i tako se znatno udaljili od svoje slovenske matice?

]]>
Otvoren Salon lepote u hotelu Trayal https://jastrebaclakeresort.com/7370-2/ Sun, 07 Aug 2022 08:37:05 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=7370 Odnedavno je, u sklopu turističkog kompleksa Jastrebac Lake Resort, počeo sa radom najsavremenije opremljeni Salon lepote u ovom delu Srbije.

Uz zagarantovano uživanje u jedinstvenim čarima najšumovitije balkanske planine i mnogobrojnim sportsko-rekreativnim sadržajima kojima je u poslednjih nekoliko godina obogaćena ponuda Resorta, posetioci sada imaju priliku i da koriste usluge sveže pokrenutog Salona lepote, čije je radno vreme – od srede do nedelje od 9 do 17:00, dok su, za sada, ponedeljak i utorak neradni dani.

U njegovom sastavu rade dve celine – frizersko-kozmetička / sportska teretana, a čitav salon dobro je pozicioniran u niskom prizemlju hotela Trayal, okrenutom prema Letnjikovcu.

Frizersko-kozmetički salon pruža usluge friziranja, šminkanja, manikiranja, pedikiranja, postavljanja svilenih trepavica, depilacija i masaže.

Uz navedene u ponudi je i korišćenje fotelje za masažu.

]]>
Upoznajte Jastrebac uz Jastrebačke vile https://jastrebaclakeresort.com/upoznajte-jastrebac-uz-jastrebacke-vile/ Mon, 01 Aug 2022 10:44:38 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=7394 Doživite Jastrebac na drugačiji način. Jastrebačke vile vode vas kroz bajkovitu avanturu ove planine.

Jastrebačke vile su tim koji je nastao sa ciljem upoznavanja i predstavljanja planine Jastrebac širem auditorijumu naklonjenom planinskom turizmu, kroz istorijske i zanimljive priče.

O Jastrepcu

Njihove video avanture pružiće vam poseban doživljaj da osetite čari ove prelepe planine iz ugla koji do sada niste imali prilike da vidite.

Po čemu je ova planina dobila ime, zašto je povezuju sa zmajem iz čuvene epske pesme „Carica Milica i Zmaj od Jastrepca“, šta je zapravo Jastrebac Lake Resort – su samo neka od pitanja na koja ćete dobiti odgovor.

Projekat Jastrebačke vile sastojaće se iz više segmenata, a ovaj prvi serijal, koji upravo otpočinje, obuhvataće tri oblasti:

  1. Priče o Jastrepcu – priroda i društvo
  2. Mistovi i legende
  3. Jastrebac Lake Resort

Doživite najšumovitiju planinu Balkana na drugačiji način.

]]>
Primamo vaučere – pogledajte uslove https://jastrebaclakeresort.com/primamo-vaucere-pogledajte-uslove/ Tue, 28 Jun 2022 08:17:48 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=7382 Šta vam je potrebno da se prijavite za vaučer od 15.000 dinara i ko ga sve može koristiti?

Penzioneri, nezaposleni, korisnici posebne naknade, pravo na negu drugog lica, radno angažovana lica čija primanja ne prelaze 70.000 dinara, ratni vojni invalidi, nosioci poljoprivrednog gazdinstva, ukupno 200.000 građana imaće pravo na vaučer od 15.000 dinara da ga potroše na odmor u Srbiji.

Vaučer se može koristiti:
– za usluge smeštaja
– u ugostiteljskim objektima izvan grada, opštine, odnosno mesta prebivališta, kao i mesta studiranja korisnika vaučera
– u trajanju od najmanje pet noćenja

Vrednost vaučera iznosi 15.000 dinara i navedeni iznos predstavlja maksimalni iznos sredstava, koji korisnik može jednom u toku kalendarske godine koristiti pri subvencionisanom korišćenju usluga smeštaja u ugostiteljskim objektima, bez obzira kolika je vrednost izvršene usluge smeštaja.

Osim što je neophodno iskoristiti ga na teritoriji Republike Srbije, po završetku korišćenja usluga smeštaja ugostitelj je u obavezi da korisniku izda fiskalni račun za pružene usluge, koji će sadržati sve elemente propisane zakonom koji uređuje fiskalizaciju, kao i iznos boravišne takse, njenog oslobađanja od plaćanja ili umanjenja u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast ugostiteljstva.

Bitno je naglasiti da se ovim vaučerom ne mogu plaćati ishrana, piće, zdravstvene i druge usluge, boravišna taksa i dr.

Ko sve može iskoristiti vaučer?

1) korisnici prava na penziju;
2) nezaposlena lica iz evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje i druga lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (korisnici posebne novčane naknade i privremene naknade);
3) korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica, koji to pravo ostvaruju u skladu sa zakonom kojim se uređuje socijalna zaštita;
4) korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica, koji to pravo ostvaruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje;
5) radno angažovana lica sa primanjima, koja ne prelaze iznos od 70.000 dinara mesečno;
6) ratni vojni invalidi i civilni invalidi rata sa primanjima, koja ne prelaze iznos od
70.000 dinara mesečno;
7) korisnici prava na naknadu na porodičnu invalidninu po palom borcu;
8) nosioci aktivnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji su se izjasnili da se bavi isključivo poljoprivredom, upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju („Službeni glasnik RS“, br. 41/09 i 10/13 – dr.zakon i 101/16),
9) studenti

Šta je potrebno za prijavu?

Popunjena prijava predaje se isključivo na šalterima Pošte, a obrazac prijave je objavljen na internet stranici Ministarstva.

Prijavu treba popunjavati čitko i obavezno je potpisati. Uz prijavu potencijalni korisnik vaučera obavezno stavlja na uvid ličnu kartu ili pasoš, kao i potvrdu ugostitelja da je izvršena rezervacija smeštaja na njegovo ime.

Uz prijavu se obavezno stavljaju na uvid i sledeći dokazi:

1) Korisnici prava na penziju stavljaju na uvid fotokopiju rešenja o ostvarenom pravu na penziju ili original penzionog čeka odnosno drugi originalni dokument (overeni izvod, potvrda i sl.) koji izdaje banka sa teritorije Republike Srbije, a koji potvrđuje novčani priliv po osnovu ostvarenog prava na penziju, za ostale korisnike prava na penziju. Korisnik prava na penziju iz inostranstva stavlja na uvid originalni dokument koji izdaje banka sa teritorije Republike Srbije, a kojim se potvrđuje novčani priliv po osnovu ostvarenog prava na penziju.

2) Radno angažovana lica sa primanjima, koja ne prelaze iznos od 70.000 dinara mesečno stavljaju na uvid original potvrde o zaposlenju i ostvarenoj zaradi isplaćenoj u mesecu koji prethodi mesecu u kome se podnosi prijava, koju izdaje poslodavac ili isplatni listić za zaradu isplaćenu u mesecu koji prethodi mesecu u kome se podnosi prijava.

Uz prijavu studenti prilažu original potvrdu visokoškolske ustanove o statusu studenta prvog, drugog ili trećeg stepena, za tekuću školsku godinu.
Korisnik vaučera prijavu podnosi lično i stavlja na uvid, odnosno prilaže potrebnu dokumentaciju.

Po objavljivanju liste ugostitelja na sajtu Ministarstva, potencijalni korisnik vaučera vrši rezervaciju i uz popunjenu prijavu stavlja na uvid potvrdu o rezervaciji, ličnu kartu ili pasoš, a za korisnike prava na penziju, radno angažovana lica i studente i napred navedenu dokumentaciju.

Prijava se predaje isključivo na šalteru JP „Pošta Srbije“, na teritoriji cele Srbije, koje će se primati zaključno sa 15.10.2022. godine i ona će se evidentirati sa tačnim datumom i vremenom predaje.

Potencijalni korisnici su u obavezi da na šalterima JP „Pošta Srbije“ podnesu prijave najkasnije 30 dana pre početka realizacije aranžmana odnosno period od dana podnošenja prijave do prvog dana korišćenja rezervisanog aranžmana ne može da bude kraći od 30 dana.

Napomena: Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić izjavila je da će se polovina od 200.000 vaučera od 15.000 dinara za odmor u Srbiji odnositi na građane koji su se u januaru već prijavili za vaučere koji su tada iznosili 5.000 dinara.

]]>
Klizalište, Mini-golf https://jastrebaclakeresort.com/proradilo-klizaliste-snova/ Sun, 01 May 2022 13:14:00 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=7258 U okviru Jastrebac Lake Resort-a u funkciji su svi novi sadržaji – klizalište za sva godišnja doba, mini golf teren i teretana na otvorenom.

Za upotrebu ovih aktivnosti potrebno je da se korisnik obrati nekom od operatera u Avantura šopu, koji se nalazi odmah pored Vile Idile. Ovo su cene korišćenja klizališta:

  • 250 dinara po osobi za 30 minuta
  • Dvoje dece iste porodice – 400 dinara
  • Dvoje deca + roditelj – 500 dinara.

Klizalište radi svakog dana od 10 do 16:00.
VAŽNO! Iznajmljivanje sličuga uračunato je u cenu ulaznice.

Evo i kompletnih cena i paketa svih rekreativnih sadržaja

Avantura parka:

Teretana na otvorenom

]]>
Cenovnik Avantura parka https://jastrebaclakeresort.com/cenovnik-avantura-parka-2/ Sun, 01 May 2022 07:19:54 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=6856 Cenjeni posetioci Jastrepca i našeg Resort-a – ovo su cene ulaznica za naš Avantura park, svih njegovih segmenata pojedinačno kao i pogodnosti za porodične i organizovane grupne posete. Avantura park je otvoren za korisnike svakog dana od 10:00 do 18:00!

Velika avantura staza – 500 dinara
*dva pređena kruga ili jedan sat na stazi*
deci nižoj od 130 cm NIJE DOZVOLJEN pristup stazi
dete mora imati navršenih PET godina (uz pratnju odrasle osobe), sa SEDAM godina dozvoljeno mu je samostalno korišćenje staze ukoliko je više od 130 cm

Porodična ulaznica
2 deteta + odrasla osoba = 1300 dinara
3 deteta + odrasla osoba = 1500 dinara
NAPOMENA: Svi korisnici ovih paketa moraju biti članovi iste porodice
Grupna ulaznica – 400 dinara po osobi
Specijal za ekskurzije – 200 dinara po osobi

Evo i kompletnih cena i paketa svih rekreativnih sadržaja

Avantura parka:

Zip Line (u oba pravca) – 500 dinara
Dve vožnje – 400 dinara
težina korisnika mora biti veća od 40 i manja od 125 kilograma

Veštačka stena – 300 dinara
*3 (tri) pokušaja*

Avantura komplet – 1200 dinara
Velika avantura staza
Zip Line (u oba smera)
Stena

]]>
Jastrebac, mesto za avanture i odmor u srcu Srbije https://jastrebaclakeresort.com/jastrebac-mesto-za-avanture-i-odmor-u-srcu-srbije/ Sun, 27 Feb 2022 12:12:46 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=7295 Kao i u svetu, i kod nas je sve privlačniji koncept aktivnog odmora za one koji vole fizičke izazove, neguju zdrav duh i svoje slobodno vreme žele da provedu u prirodi. Planina Jastrebac je vazdušna banja, osunčana je cele godine i ima mnogo vidikovaca.

Pripremio: Dragoslav Gogić (RTS)

Jastrebac je planina breza, stoletne bukove šume, blage klime i lekovitog bilja. Bajkoviti pejzaži, na samo dvadesetak kilometara od Kruševca, ovih sunčanih februarskoh dana, privukli su brojne goste.

Najveća atrakcija i simbol Jastrepca je jezero oko koga je izgrađen turistički centar. Na ovoj planini sve je prilagođeno aktivnom odmoru.

Kompletan video prilog pogledajte na ovoj adresi: https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/3182/putujemo/4719107/jastrebac.html

Obogatili smo naš kompleks sa mnogobrojnim sadržajima, kao što su teren za mini-golf, naravno i teretana na otvorenom, ali i klizalište koje će raditi kako zimi tako i leti. Svakako je tu i nezaobilazni avantura park koji je biser našeg rizorta“, kaže Marko Belojica, hotelijer na Jastrepcu.

Organizujemo porodične šetnje, na planini Jastrebac, dva puta mesečno, koje su prilagođene deci i odraslim osobama, rekreativcima i početnicima u planinarenju. Cilj je da se kroz te porodične šetnje promoviše zdrav stil života“, ističe predsednik Planinarskog kluba „Jastrebac“, Ljubiša Zdravković.

Jastrebac je stanište evropskog jelena i divlje svinje. Od planinarskog doma do uzgajišta divljači „Lomnička reka“ stiže se laganom šetnjom, za pola sata.

Na Jastrepcu je uređeno 300 kilometara planinarskih staza koje spajaju Pomoravlje sa Toplicom. Prokupačkom kosom i Velikim grebenom, na ovoj planini, od Đulice do Bele stene, prolazi i čuveni evropski pešački put E7.

]]>
Proslavite 8. mart na Jastrepcu https://jastrebaclakeresort.com/proslavite-8-mart-na-jastrepcu-2/ Tue, 22 Feb 2022 11:47:01 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=7289 Ovo je savršeno mesto da u njemu proslavite Dan žena (utorak), u epskom okruženju srpskog Olimpa – uz 30 odsto sniženu cenu smeštaja i muzičku kulisu sjajnog Milana Lazarevića!

Uz enormnu količinu romantike, ljubavi i neponovljivog sjaja u očima, koju niko ne može odglumiti, sigurno ni na jednom drugom mestu ne možete priuštiti svojoj ljubljenoj lepšoj polovini! Uz specijalnu cenu smeštaja, prilagođenu samo za ovu noć, nudimo vam i sve prvoklasne specijalitete iz našeg menija – neophodna je samo rezervacija i posedovanje Zelenog sertifikata.

Rezervišite odmah na: 037 31 00 164 ili 062 255 687

I ponovo sve blista punim sjajem kraj čarobnog jezera, da vas vrati u ona stara, dobra vremena!

]]>