Jastrebac Lake Resort https://jastrebaclakeresort.com Jastrebac Lake Resort Tue, 27 Apr 2021 07:32:45 +0000 sr-RS hourly 1 https://wordpress.org/?v=5.5 Antičko „rudarenje“ po planini Jastrebac https://jastrebaclakeresort.com/anticko-rudarenje-po-planini-jastrebac/ Tue, 27 Apr 2021 07:32:43 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=6958 Malo je poznato da je planina Jastrebac bila naseljena još u vreme starijeg gvozdenog doba, 1200 godina pre Hrista. Intenzivne naseobine na tom prostoru, nastale su u kasnoantičkom i ranovizantijskom periodu, u vreme seobe naroda. Po značaju, izdvojićemo Gradac, šumovitu kupu, gde se, prema legendi, gnezdi ptica jastreb, po kojoj je planina i dobila ime.

Početkom nove ere, u razmaku od jednog veka, niklo je 5 utvrđenja koja su bila povezana planinskom stazom od Malog do Velikog Jastrepca. Ističe se upečatljiv Gradac, koji je najpre izgrađen kao zbegovište, mesto gde se narod sakrivao od najezde Gota, Huna i Avara. O tome svedoče brojna arheološka istraživanja.

To su fragmenti keramike, delovi tegola, ono što je karakteristično za gradnju u ranoantičkom i kasnovizantijskom periodu. To su gvozdeno dleto, strelice i drugi materijal koji je tipičan za neki šesti vek. Novčići potiču iz 4. veka, fibule sa kraja 6. veka„, kaže Dragan Rašković, iz Narodnog muzeja Kruševac.

Kula Gradac, sa čijeg vrha pogled seže na celu kruševačku dolinu, građena je skromno ali čvrsto, kao strateški važna tačka radi lakše odbrane od neprijatelja. Podgrađe je vremenom preraslo u naselje na 7 hektara prostora.

Ako želimo da rekonstruišemo život u utvrđenju Gradac, moramo se vratiti 1 700 godina unazad. Ljudi su se bavili stočarstvom i zanatsvom. U podgrađu su bili torovi sa stokom. Obrađivao se svaki pedalj ove planinske zemlje a ono što je najvažnije, izvorske vode bilo je u izobilju. Podneblje šumovitog Jastrepca oblikovalo je ljude koji su živeli u naselju Gradac. Bavili su se lovom, sakupljali pečurke i lekovito bilje, čega ovde ima u izobilju.

Za vreme Miloša Obrenovića, kada je najvažnije bilo izvoziti drvo sa Jastrepca i druge stvari poput ispiranja zlata, da bi imao bolju kontrolu naroda on je naredio da svi ti ljudi siđu sa planine u podnožje i oni su raseljeni u sela: Lomnica, Trmčare i Slatina„, objašnjava Jugoslav Rilak, hroničar kruševačkog kraja.

Podno utvrđenja Gradac je crkvica posvećena Svetoj Petki izgrađena na temeljima objekta iz perioda rane Vizantije. Danas je potez Gradačke kose omiljeno izletište Kruševljana, prostor gde je ispisana istorija ovog kraja.

Dragoslav Gogić (RTS)

]]>
Cenovnik Avantura parka https://jastrebaclakeresort.com/cenovnik-avantura-parka-2/ Mon, 12 Apr 2021 07:19:54 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=6856 Cenjeni posetioci Jastrepca i našeg Resort-a – ovo su cene ulaznica za naš Avantura park, svih njegovih segmenata pojedinačno kao i pogodnosti za porodične i organizovane grupne posete.

Velika avantura staza – 500 dinara
*dva pređena kruga ili jedan sat na stazi*
deci nižoj od 130 cm NIJE DOZVOLJEN pristup stazi
dete mora imati navršenih PET godina (uz pratnju odrasle osobe), sa SEDAM godina dozvoljeno mu je samostalno korišćenje staze ukoliko je više od 130 cm

Porodična ulaznica
2 deteta + odrasla osoba = 1300 dinara
3 deteta + odrasla osoba = 1500 dinara
NAPOMENA: Svi korisnici ovih paketa moraju biti članovi iste porodice
Grupna ulaznica – 400 dinara po osobi
Specijal za ekskurzije – 200 dinara po osobi

Zip Line – 600 dinara
Bonus: Ponovljena vožnja – 400 dinara
težina korisnika mora biti veća od 40 i manja od 125 kilograma


Veštačka stena – 300 dinara
*3 (tri) pokušaja*


Avantura komplet – 1200 dinara
Velika avantura staza
Zip Line (u oba smera)
Stena

]]>
Vrhovi Jastrepca i kako do njih https://jastrebaclakeresort.com/vrhovi-jastrepca-i-kako-do-njih/ Wed, 10 Mar 2021 12:11:18 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=6802 Najviše tačke Jastrepca su Pogled (1481 m), Zmajevac (1313 m) i Bela stena (1.257 m), a kao najviši vrh izdvaja se Velika Đulica sa 1491 m nadmorske visine…

Panorama Kruševca snimljena sa Jastrepca

Kada govorimo o vrhovima Jastrepca, treba pomenuti da Bela stena čini prirodnu granicu između Topličkog kraja i Pomoravlja. Jastrebac čine dva masiva: Veliki i Mali Jastrebac, a od susednog Kopaonika ga deli Jankova klisura. Pripada grupi Rodopskih planina.

Jastrebac je jedna od najšumovitijih planina Evrope, pa tako bez GPS-a, karte i kompasa, ali prvenstveno bez iskustva i informacija se ne treba odaljavati od markacija. 

Bela stena, Sokolov kamen

Bela stena

Markirana staza od Jastrebac Lake Resorta preko Planinarskog doma na Jastrepcu do Bele stene ide preko Sokolovog kamena. Uspon je dolinom Bele reke, zatim grebenom Dorinog laza do Velikog Letovišta 1094, gde se uključujete u markiranu stazu, koja sa te strane (od sela Slatine) ide ka Beloj steni. Od doma se može putem pored doma, između kuća, ili glavnim putem ispod doma, nizbrdo do mosta. Dalje se ide dobrim putem pored reke 1200 metara, a onda se pređe reka i hvata greben Dorin laz. Posle 200 metara se preseca veći put i nastavlja uz greben. Puta nema.

200 metara od presecanja puta, se nailazi na stari strmi put, koji se ubrzo gubi pod snegom i ostrugom. Nastavlja se gotovo pravolinijski, uz stalni uspon, do Velikog Letovišta (što je takođe greben), i dalje markacijom do Bele stene 1256. Pred Belu stenu uspon je oštriji, pa tu postoji serpentina koja se ne vidi na treku, al postoje markacije i treba biti uporan u njihovom traženju. Posle izlaska na vrh i silaska, ide se markacijama levo (gledano sa vrha), i to je odlično obeležena i korišćena staza.

Osim ispred Kote, u stalnom je padu. Trek ne svraća na Sokolov kamen, ali je on 20 metara od staze i stavljen je WPT. Posle se jednom serpentinom silazi do vidikovca, a drugom nastavlja prema Partizanskoj tehnici i Dobroj vodi (Mirčetova česma) – što je jedina pijaća voda na stazi. Odatle je još 20-ak minuta putem do Doma. AKO KORISTITE TREK INVERZNO, treba se samo držati markacije, i pravo iznad Mirčetove česme i puta iznad izvora uhvatiti markaciju. Za silazak sa Letovišta niz Dorin laz koristite trek i ne silazite sa grebena. Na stazi Bela stena – V. Letovište, vrh V. Letovište je ispred jelaka 5 metara. Možete se odvojiti i ranije ulevo izohipsom pre blagog uspona.

Vremena u zimskim uslovima (a slično je i u letnjim): JLR – V.Letovište 1.50, V.Letovište – Bela stena 0.45, Bela stena- SLR 1.45 Ukupno 4.5, plus pauze po želji. Dužina: 10 km, uspon: 740mnv.

Mečja stena, Belijeva koliba

Mečja stena

Staza počinje od Planinarskog doma PK Jastrepca i markirana je čitavom trasom. Često se ide inverzno.

Sa livade pored doma kreće markacija uzbrdo do puta koji posle 400 metara dolazi do žice lovišta (žica je iz ovog pravca uvek sa desne strane). Dalje ide pored žice do Dobre vode (Mirčetova česma) koja je na 1.6 km od doma.

Iznad česme je raskrsnica, levo gore se ide ka Beloj steni, a staza do Mečijih stena nastavlja putem pored žice još 2 km. Ovaj deo staze ima najblaži uspon. Nešto pre skretanja za Mečije stene je skretanje levo za Živkov kladenac i Zmajevac. Posle skretanja levo za Mečije stene (postoji tabla na drvenom stubu žičane ograde), treba povećati koncentraciju u praćenju markacije. Prvih nekoliko stotina metara ide putem od žice, a zatim odvaja desno blago desno i još oštrije uzbrdo. Ovaj deo staze je nekadašnji šumski put a sada većinom vododerina. Ujedno ovde će uspon biti najveći. Posle oko 1 km od žice se skreće desno sa puta koji nastavlja pravo (lako za promašiti ako ne vidite neku od markacija). Odavde više nema puta, već se ide uskom stazom ispod jedne stene, koja se obilazi i izlazi iznad nje, staza dalje nastavlja u istom pravcu kao ispod nje. Posle još stotinak metara i jedne sepentine dolazi se do mesta gde markacija pokazuje pravo i levo gore do Mečijih stena (WPT levo gore do ms). Tada ste već sasvim blizu. Popularno mesto za odmor planinara je terasa gde je srušena bukva napravila ogradu stablom i korenom na 1020m.

Na 5 metara iznad terase, iza stene, pravo nizbrdo kreće staza ka Belijevoj kolibi. Posle 30 metara silaska markacija vodi pravo ka vrhu Mečijih stena i Stracimiru, a logika naše staze je desno-nizbrdo, serpentinom dok se siđe u dno Mečijih stena i dalje do mesta obeleženog kao zid (WPT zid) koji je još jedan lep blok ovih stena. Staza nastavlja prateći teren i posle silaska pomalo penje prelazeći korita malih reka. Posle jednog takvog prelaska izlazi na šumski put, ali ga ubrzo napušta. Ovo je još jedno mesto gde lako možete prevideti markaciju (WPT ras levo). Pre toga logika staze je levo, malo uzbrdo iznad puta, a zatim levo držeći visinu još 100 metara, pa blago nadole. Ovde sada ima nekoliko puteva što vode nizvodno ka glavnom putu pored žice. Ako vas povuče neki od njih da siđete do žice, ništa strašno, nastavite levo pored žice i obratite pažnju na malu crvenu tablu Belijeva koliba. Koliba je sto metara iznad puta. Ako ste uspeli da ostanete na tragu kod Belijeve kolibe imate lepo mesto za odmor. Izvor vode je 30 metara iza kolibe. Nastavak staze je pored žice. Na mestu (WPT ras desno) put levo je bolji, al treba nastaviti još 500 pored žice, i onda se odvojite blago ulevo putem, a posle još 200 umesto levo nizbrdo putem, treba ići desno stazom što je prečica i izlazi na isti put, kao i da ste skrenuli levo. Ovaj put vas vodi do Planinarskog doma.

VREMENA: Pl. dom – Mirčetova česma 45 min., Česma- Mečije stene 1-1.15h, Meč. stene – Belijeva k. 045 -1.00h, Belijeva k.-Dom 1.20. UKUPNO sa većim pauzama za uživanciju 5.30 do 6.00 sati. DUŽINA STAZE JE OKO 14 KM, trek je kraći i u predelu Mečijih stena ispravlja stazu.

Zmajevac

Ova staza je jedan od najkraćih puteva od Ribarske banje do Ravništa.
Polazi iz Ribarske banje i preko brda stiže do sela Srndalje. U selu se, pošto se pređe most nastavlja uzbrdo na suprotni breg, a onda levo. Ima odvajanja i ukrštanja sa drugim putevima, ali se treba držati logike treka, stalnog uspona i grebena koji od sela, pa pored malog vrha Bela stena (800 mnv) ide ispod Zmajevca, gde šumski put izlazi na tzv. Kružni put. Ništa nije markirano, ali se svuda ide putevima. Na Kružnom putu se krene levo i posle nekoliko stotina metara se nailazi na malu crvenu tablu (krst čeka), ako je nema, imate Waypoint.rask za Krst. Tu se skreće desno, i posle nekoliko desetina metara se primećuje pomalo zarasli put desno uzbrdo na koji se odvajate do spajanja sa markiranom stazom ispod Zmajevca. Ako bi se nastavilo boljim nižim putem stiglo bi se do Krsta, što se takođe može koristiti kao staza do Zmajevca, ali je 10-15 minuta duže. Izlazom na markiranu stazu, desno je na 15 minuta vrh Zmajevac 1381 m, a levo markacija vraća ka Krstu odakle se može ići Stracimiru, Belijevoj kolibi, Mečijim stenama, Živkovom kladencu, Koti 1161, Beloj steni 1257, ili Planinarskom domu što je uvek krajnje odredište. Ovaj trek od Zmajevca ide na Krst, pa na prevoj iznad Živkovog kladenca, zatim malo uzbrdo do Kote 1161, a odatle preko Sokolovog kamena do Planinarskog doma. Dužina 17 km, uspon oko 1100 metara. Vreme 6-7 sati sa pauzama.

Pogled

Pogled

Najviši vrh Velikog Jastrepca je Velika Đulica (1491 m), na koji pristup nije dozvoljen zbog vojnih objekata. Nedaleko od Velike Đulice je impresivni Pogled (1482 m). Ime ovog vrha sve govori: sa njega se može videti više od pola Srbije, od dalekog Ljubotena na Šar planini do Avale kod Beograda, od Kopaonika do Rtnja, Suve planine i Stare planine. Grad Niš jasno se vidi sa Pogleda, a iz Niša se isto tako lepo vidi i vrh Pogled – preko dana kao planinski vrh koji dominira na prostranom masivu Velikog Jastrepca, a noću poput ogromne upaljene sveće, jer se tada pale signalna svetla na televizijskim antenama, koje su još jedno obeležje ovog vrha.

Do vrha Pogled može se stići i sa prokupačke strane (selo Gornja Rečica) i sa merošinske strane preko prevoja Grebac, i sa kruševačke, kao i iz Ribarske Banje.

Staza iz Ribarske Banje je srednje zahtevna. Polazi se iz ove male, ali živopisne banje, sa nadmorske visine od oko 600 m. Savladava se oko 900 m visinske razlike u usponu i isto toliko u silasku. Staza za uspon je identična stazi za silazak, a ukupne dužine je 18 km.

Uspon na Pogled je postepen i staza uglavnom vodi kroz gustu šumu. Na nekoliko mesta, staza iz Ribarske Banje ukršta se sa stazom koja vodi iz pravca prevoja Grebac, da bi se dve staze konačno spojile na nekih petnaestak minuta od Pogleda, i na vrh se izlazi širokom stazom. Staza iz prvca Ribarske Banje je dobro obeležena.

Do vrha Pogled je potrebno oko 4 sata umerenog hoda.

]]>
Zašto bi Jastrebac bio vaš savršeni izbor? https://jastrebaclakeresort.com/zasto-bi-jastrebac-bio-vas-savrseni-izbor/ Thu, 04 Mar 2021 14:30:26 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=6796 Jastrebac je najšumovitija planina ovog dela Balkana. Odlikuje se obilnom listopadnom i četinarskom šumom i jedinstveno je stanovište belih breza. Najviši vrhovi «Đulica» 1491 m i «Pogled» 1481 m, predstavljaju prirodnu granicu između Toplice i Pomoravlja.


Dovoljno je da ukucate u GPS Jastrebac Lake Resort i vozilo će Vas dovesti do samog srca ulaska u ovaj zamalo pa zaboravljeni raj, čuvenu Planinu iz dela jednog od najvećih srpskih pisaca XX veka Dobrice Ćosića.

Preko mostića i nakon još jedne okuke otvara se pogled na moderni teren za male sportove, jezero i okolo njega brzorastući turistički kompleks, čuven po neverovatno dobroj kako nacionalnoj tako i internacionalnoj kuhinji, prvoklasnom smeštaju, znalačkim izborom vrhunskih autohtonih domaćih vina i velikim pogodnostima koje nudi pri organizacijama kako ekspertskih seminara, škola veština, radionica, tim bildinga i ekskurzija, tako i spektakularnih venčanja i drugih porodičnih radosnih okupljanja.

Jastrebac je najviša planina u blizini Kruševca, do koje se stiže preko sela Golovode, Lomnica i Buci. Prostrana visoravan sa veštačkim jezerom leži na oko 650 m nadmorske visine, a od Kruševca je udaljena 20 km. Jastrebac je vrlo stara planina, koja je postojala još u tercijaru i uzdizala se iz tercijarnog mora kao veliko ostrvo.

Ima izvanredne klimatske uslove (osunčanost tokom cele godine, sveže vazdušne struje i nezagađenu sredinu) i upravo zahvaljujući ovako blagoj klimi i raznolikosti flore i faune, pruža izuzetne mogućnosti za odmor i planinarenje. Predeli Jastrepca atraktivni su za sve ljubitelje prirode – planinare, izviđače, brdske bicikliste…

]]>
Ko može koristiti Avantura park https://jastrebaclakeresort.com/ko-moze-koristiti-avantura-park/ Thu, 11 Feb 2021 06:33:00 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=6597 Važna informacija za malodobne korisnike Avantura parka:

– deca koja imaju više od 130 cm telesne visine mogu samostalno koristiti usluge Parka
– deca od 125 do 130 cm moraju imati pratnju
– deca ispod 125 cm još uvek ne mogu koristiti usluge Velike avanture, što ih ne sprečava da maksimalno koriste mnogobrojne atraktivne sprave naše Male avanture.

]]>
Kako je Pančić doživeo Jastrebac https://jastrebaclakeresort.com/kako-je-pancic-doziveo-jastrebac/ Wed, 10 Feb 2021 06:32:07 +0000 http://jastrebaclakeresort.com/?p=4740 Ovako je veliki Josif Pančić 1856. godine, nakon svog prvog putovanja sa licejcima po Srbiji opisao svoj doživljaj Jastrepca. 

U pitanju je njegov izvorni tekst bez ikakvih korekcija.

„Jastrebac nema u Srbiji sebi para u smotreniju nepristupnosti i bogatstva raznorodne šume i šibljika, kojim su njegove strane tako gusto obrasle, da se pešak jedva s mesta pomiče, a konjanik bez opasnosti prići ne može. Veću čast te šume obražava bukva izmešana sa javorom i mlečom; prisoje zaprema dub i lipa, a ispod ovih bujaju neprohodni spletovi kupine, maline i drugog bodljikavog šiba. Šuma ova stoji još po nekom nekim lokovitim stranama u svojoj prvobitnoj celosti i hrani pod svojim večnim hladom bezčislene ladne izvore, koji ju vasplođavaju i obližnje predele sa nuždnom vodom snabdevaju, no koji će umanjiti, čim se šuma razredi, koje će nestati čim se ona istrebi. Strmenost Jastrebca i kamenita podloga koja svuda ispod površine leži postavljaju pravila, koja se imaju pri upotrebljeniju ove, do sada Bogom sačuvane, šume nabljudavati: Stroga zabrana seče po vr’ovima i kamenitim niskomicama i mudro razređenje dreča jesu uslovija pod kojima će Jastrebac ostati ono što jest: blagoslov obližnjeg predela, bez koji će na protivu postati daleko viđenim plašilom, kao što je takova Suva planina, koje s one strane Niša na okolni predel grozno zija.“

Josif Pančić (Ugrini kod Bribira, 17. april 1814 — Beograd, 8. mart 1888) je bio srpski lekar, botaničar i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije. Otkrio je novu vrstu četinara koja je po njemu nazvana Pančićeva omorika, a po njemu je nazvan i najviši vrh Kopaonika (Pančićev vrh) na kome se nalazi mauzolej sa njegovim posmrtnim ostacima.

Josif Pančić

Pančić je rođen u selu Ugrini kod Bribira, u Vinodolu (u to vreme Austrijsko carstvo, danas Hrvatska), u katoličkoj porodici kao četvrto dete Pavla i Margarite. Prema predanju, Pančići su poreklom iz Hercegovine i od davnina su se doselili u selo Ugrini, koje se nalazi na severnim ograncima Velebita u sastavu Vinodolske opštine.

Roditelji su mu bili siromašni, a stric mu je bio u Gospiću arhiđakon, te ga je on sebi uzeo i o njegovom se školovanju starao. Osnovnu školu izučio je u Gospiću u Lici, a gimnaziju u Rijeci. Iz Rijeke je Josif prešao u Zagreb (1830) da nastavi školovanje u visokoj školi Regia Academica Scientiarum. U dodiru sa nekim Mađarima saznao je da u Pešti postoji Medicinski fakultet, na kome se u to vreme održavala i nastava iz prirodnih nauka, i zaželi da tamo nastavi svoje studije gde je završio medicinski fakultet i postao je doktor medicine 7. septembra 1842. godine izradivši tezu Taxilogia botanica, koju je posvetio svome stricu Grguru. Pančić je tokom studija u Pešti morao privatno zarađivati, dajući časove iz francuskog i italijanskog jezika. To mu je odnosilo mnogo vremena i usled toga se njegovo studiranje proteglo na 10 godina.

Nije želeo da stupi u državnu službu i rešio je da radi privatno kao lekar. Ali, od lekarske prakse nije mogao živeti, jer nije imao dovoljno pacijenata, a i oni što su dolazili bili su većinom siromašni. Proveo je dve godine u Ruksbergu u Banatu, gde je se bavio i vaspitanjem dece vlasnika tamošnjih rudnika Hofmanova. Za to vreme je upoznao floru Banata, obišao je i Deliblatsku peščaru i peo se na Karpate, a u rudnicima je upoznao mnoge interesantne stene i minerale. Prikupio je dosta interesantnih biljaka iz flore Banata.

Posle dve godine otišao je u Liku da poseti svoga strica i dobrotvora Grgura i brata Matu. Tu je pravio izlete po okolini, peo se na Velebit i prikupio dosta biljaka iz flore Primorja.

Odatle se uputio u Beč da dovrši odredbu svoga herbara, koji je oko Pešte, Budima, i po Erdeljskim i Banatskim Alpima sakupio, a ujedno i da bolje Jestastvenicu prouči. U bečkom Prirodnjačkom muzeju je proučio i odredio svoje prikupljene biljke, a u isto vreme je pratio i predavanja čuvenog botaničara Endlera. U Beču se zadržao godinu dana. Baveći se u Beču on se upoznao sa Miklošićem i Vukom Karadžićem; Vuk ga uputi u Srbiju da stupi u državnu službu. Čekajući da Vuk dobije novčanu pomoć od Rusije (a koju na kraju nije ni dobio), Pančić je gotovo bio na izmaku svoga novca i to je priznao Vuku. Vuk mu je tada savetovao da odmah krene u Srbiju i da traži postavljenje u Užicu.

Pančić je poslušao Vuka i došao u Srbiju meseca maja 1846. godine za vreme vladavine kneza Aleksandra Karađorđevića. Ali, kako je Vuk imao u Srbiji i dosta neprijatelja, njegova preporuka nije vredela ništa, pa je čak zbog toga i zbog želje da bude postavljen u Užicu, u čijoj se okolini skrivao veliki broj protivnika Karađorđevića, Pančić postao sumnjiv i nije mogao dobiti to mesto. Čekajući na postavljenje, obilazio je užički kraj, i bavio se izučavanjem biljnog sveta.

Panorama Jastrepca sa kruševačke strane

Pančić je gotovo ostao bez sredstava za život i pomišljao je da se vrati, no u tome momentu dobije poziv od Avrama Petronijevića, ministra inostranih poslova, koji je imao fabriku stakla u neposrednoj okolini Jagodine u Belici, da se privremeno primi za lekara u tome mestu i da kao lekar radi na suzbijanju zaraze trbušnog tifusa, koja se širila među radnicima fabrike. Pančić je pristao, bio na toj dužnosti pola godine i sa uspehom je završio svoj posao.

Baveći se tamo on se upozna sa letnjom i jesenjom florom Jagodine, Belice i Crnoga Vrha. Stanovnici Jagodine su zavoleli Pančića kao savesnog lekara i plemenitog čoveka i kada je Pančiću ponuđeno mesto za fizikusa u Negotinu, Jagodina je tražila da zadrži Pančića. U tome je i uspela i Pančić je u februaru 1847. godine postavljen za kontraktualnog lekara i fizikusa jagodinskog okruga, ali prošle godine započeta ispitivanja nastavio je, obiđe Temnić, Levač u okolini Oparića (i Preveško jezero) i manastir Ljubostinje. Oko polovine juna ode u Aleksinačku Banju odakle se prvi put pope na Rtanj i Ozren. Iste godine je zatražio otpust iz austrougarskog podanstva i zatražio prijem u srpsko podanstvo.

Krajem iste godine dobio je premeštaj u Kragujevac i postavljen je na upražnjeno mesto za privremenog okružnog fizikusa 12. novembra 1847. godine. Za vreme bavljenja u Jagodini Pančić je odlazio i u Ćupriju i tu je upoznao Ljudmilu, ćerku barona inženjera Kordona, koju je zatim kao lekar u Kragujevcu isprosio i u januaru 1849. godine se venčao u pravoslavnoj crkvi u Ćupriji.

Iduće godine, 8. januara 1850. godine primljen je za člana Društva srpske slovesnosti, a y 1853. godine je postavljen za profesora prirodnih nauka u Liceju, najpre za kontraktualnog profesora, a kada je 1854. godine primljen u srpsko podanstvo, dr Josif Pančić je postavljen za redovnog profesora u Liceju. Primljen je za člana Društva srpske slovesnosti i postavljen je za profesora u Liceju, iako do tada nije, sem doktorske disertacije, imao nijedan publikovan naučni rad. Postavljen je za profesora samo na osnovu saznanja i uverenja da je on najbolji poznavalac flore Srbije.

Godine 1855. Pančić je prvi put čuo da u Zapadnoj Srbiji postoji posebna vrsta četinara – omorika. Deset godina kasnije je dobio dve njene grane. Trebalo je da prođe još deset godina da na planini Tari, u zaseoku Đurići, 1. avgusta 1877. (Prema nekim izvorima 1875.?). pronađe do tada nepoznati četinar – omoriku koja je po njemu dobila ime – Pančićeva omorika (Picea omorika (Pančić) Purkyne) Tokom svoga višegodišnjeg rada otkrio je 102 i opisao oko 2.500 biljnih vrsta. U Liceju i docnije u Velikoj školi Pančić je ostao do kraja života.

Po njemu je nazvana i Pančićeva potočarka.

Pančić je umro 25. februara/8. marta 1888. godine usred rada, vedar, svestan i prilježan. Predgovor za „Botaničku baštu“ dovršio je pred smrt na nekoliko dana. „Prvenac Balkanskog poluostrova“ radio je i za vreme bolovanja.

Pančićev vrh, najviši vrh na planini Kopaonik, dobio je ime po poznatom srpskom botaničaru Josifu Pančiću. Na ovom vrhu se nalazi njegov mauzolej gde je sahranjen 1951. godine.

]]>
Poslednji medved sa Jastrepca na izložbi „Priča o nama” https://jastrebaclakeresort.com/poslednji-medved-sa-jastrepca-na-izlozbi-prica-o-nama/ Fri, 05 Feb 2021 14:14:27 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=6768 Posetioci na izložbi imaju priliku da vide neke od najatraktivnijih prirodnjačkih eksponata, koji su deo značajnog istorijskog ili naučnog nasleđa. Među njima je i primerak poslednjeg medveda sa Jastrepca kog je 1885. godine ustrelio kralj Milan Obrenović.

U Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Malom Kalemegdanu predstavljena je izložba „Priča o nama” kojom se obeležava 125 godina postojanja Prirodnjačkog muzeja u našoj prestonici, autorke dr Aleksandre Maran Stevanović, muzejske savetnice. Ona je govorila o značaju postavke koja će moći da se vidi do 15. aprila, a publici su se obratili i dr Boris Ivančević, šef Biološkog odeljenja, i Srđan Obrenović, predstavnik Erste banke. Moderator je bila Aleksandra Savić, muzejska savetnica.

Izložba obuhvata četiri celine – „Kabinet retkosti” (kratka istorija prirodnjačkih zbirki), „Iz arhive Prirodnjačkog muzeja”, „Iz zbirki Prirodnjačkog muzeja” i „Savremeni period muzeja”. U okviru druge i treće celine, na popularan način, publici se predstavljaju značajni događaji i ličnosti koji prenose poruke iz prošlosti: o putovanju ovog muzeja kroz vreme i prostor, kroz različite državne, političke, ekonomske, društvene i muzejske okolnosti. Svojevrstan kraj izložbe – „Quo vadis?” sa kartom izdvojenih evropskih i svetskih muzeja u slici bez reči prikazuje viziju današnjih muzealaca i to čemu streme i čemu se nadaju.

Posetioci će na izložbi imati priliku da vide neke od najatraktivnijih prirodnjačkih eksponata, a koji su deo značajnog istorijskog ili naučnog nasleđa. Među njima su primerak poslednjeg medveda sa Jastrepca iz 1885. godine, trofejni rogovi argali ovna iz 1897, ulovljenog tokom ekspedicije po Tjanšanu (Mongolija), džinovski amonit, izumrli glavonožac iz Đerdapske klisure, neobične fosilizovane školjke koje nemaju svoje potomke u savremenoj fauni…

U „učionici“ sa sisarima sa leve strane je ogroman medved. Poznat je i kao „poslednji medved sa planine Jastrebac“. Odstrelio ga je kralj Milan Obrenović. Odstreljen je 4. decembra 1885. godine na Hajdučkoj glavi, u ataru sela Dudulajce. Taksidermija je izrađena u čuvenoj bečkoj kraljevskoj preparatorskoj radionici Eduarda Hodeka i bila je poklon srpskom kraljevskom dvoru.

Ovaj primerak je dugo stajao u holu Starog dvora dinastije Obrenović u Beogradu i bio je nemi svedok ubistva kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage. Posle njihove smrti, taksidermiju je muzeju poklonila kraljica Natalija, majka kralja Aleksandra.

]]>
Prva o nama: Najšumovitija planina, ne samo u Srbiji, već i na Balkanu https://jastrebaclakeresort.com/prva-o-nama-najsumovitija-planina-ne-samo-u-srbiji-vec-i-na-balkanu/ Tue, 19 Jan 2021 07:57:03 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=6782 Kruševljani imaju izreku: „Za Kruševac ništa nije dobro ako nije najbolje„. Tako, na svega 20 kilometqara od centra grada za sebe i svoje prijatelje ljubomorno čuvaju Jastrebac, najšumovitiju planinu, ne samo u Srbiji, već i na Balkanu.

Ako želite odmor i svež vazduh, Jastrebac je pravi izbor. Iz Turističke organizacije Srbije apeluju, putujte odgovorno – nosite masku, perite ruke i držite distancu.

Najlepši deo ove planine i omiljeno izletište je Ravnište. Na zaravnjenom delu nalazi se Jastrebačko jezero, hoteli, veći broj vikendica, avanturistički park i sportski tereni.

Zahvaljujući blagoj klimi, svežim vazdušnim strujama i raznolikosti flore i faune, ova planina pruža raznolike mogućnosti za odmor i rekreaciju.

Jastrebac je pogodan za planinare, bicikliste, ljude koji se bave gljivarstvom, travare… Jastrebac i izletnicima nudi veoma blage šetnje„, objašnjava prednosti srpske planine Dušan Đorđević iz TO Kruševac.

Jastrebac je predivan u svako doba. U jesen nestvarno crven, pun nekog žara, tokom toplog leta čarobno svež, a zimi nudi idilu i mir koji donosi belina snega. Jastrebac obiluje potocima i rečicama koji su bogati pastrmkom.

Na Lomničkoj reci, koju mi zovemo Jastrebačka reka, dozovljen je ribolov„, ističe Đorđević.

Nepregledne listopadne i četinarske šume na Jastrepcu skrivaju bogatu faunu.

]]>
Izglasana pobednička fotografija konkursa „Moj Jastrebac“ https://jastrebaclakeresort.com/izglasana-pobednicka-fotografija-konkursa-moj-jastrebac/ Fri, 15 Jan 2021 08:54:33 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=6776 Nakon mesec dana predstavljanja vrednih radova 27 kandidata koji su priloženim delima ispunili uslove Konkursa, te velikog odziva pratilaca naše FB stranice, koji su svojim glasovima i „krunisali“ pobedničku fotografiju, naša komisija je neopozivo utvrdila da je pobednička slika delo Milene Mladenović.


Jastrebac Lake Resort raspisao je 10. decembra 2020. godine novogodišnji foto-konkurs „Moj Jastrebac“ sa idejom i ciljem da se kroz radove posetilaca ove mitske srpske planine javnosti, putem naše službene facebook stranice, što raznovrsnije i detaljnije približe sve prirodne čari kojima obiluje „najšumovitija i najvlažnija planina Balkana“.

Pobednička fotografija sakupila je najveći broj sviđanja pratilaca stranice i, da ne dođe do zabune ili nesporazuma, u propozicijama jasno je bilo određeno da tražimo „najlajkovaniju“ fotografiju, a ne celokupni post (3 fotografije) predstavljenog autora.

Pobednici Mileni Mladenović, koja je ovim uspehom zaslužila vikend za dvoje u jednom od objekata Jastrebac Lake Resort-a i ovim putem čestitamo, a ostalim takmičarima Konkursa uz zahvalnost na učešću želimo više uspeha u nekom od narednih nadmetanja.

]]>
Promo akcija „Upoznaj Jastrebac“ – 30 odsto jeftiniji smeštaj https://jastrebaclakeresort.com/promo-akcija-upoznaj-jastrebac-30-odsto-jeftiniji-smestaj/ Wed, 06 Jan 2021 08:00:01 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=6732 Od kraja prošle godine sjajna vest za ljubitelje Jastrepca! Svi smeštajni kapaciteti u našim hotelima Trayal i Idila su jeftiniji u proseku za 30 % sve do proleća.

Ovaj sezonski popust, koji važi tokom sezone jesen – zima, pruža idealnu priliku ljuditeljima najšumovitije planine Balkana da upoznaju sve njene lepote i specifičnosti po izuzetno povoljnim cenama.

Aktuelne cene i sve druge informacije, neophodne da biste se bez dvoumljenja odlučili da nas posetite, možete naći na ovom sajtu. Dobro nam došli!

]]>