Jastrebac Lake Resort https://jastrebaclakeresort.com Jastrebac Lake Resort Mon, 30 Nov 2020 09:19:18 +0000 sr-RS hourly 1 https://wordpress.org/?v=5.5 Promo akcija „Upoznaj Jastrebac“ – 30 odsto jeftiniji smeštaj https://jastrebaclakeresort.com/promo-akcija-upoznaj-jastrebac-30-odsto-jeftiniji-smestaj/ Mon, 30 Nov 2020 09:17:01 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=6732 Sjajna novost za ljubitelje Jastrepca! Svi smeštajni kapaciteti u našim hotelima Trayal i Idila od prošle sedmice su jeftiniji u proseku za 30 %.

Ovaj sezonski popust, koji važi tokom sezone jesen – zima, pruža idealnu priliku ljuditeljima najšumovitije planine Balkana da upoznaju sve njene lepote i specifičnosti po izuzetno povoljnim cenama.

Aktuelne cene

i sve druge informacije, neophodne da biste se bez dvoumljenja odlučili da nas posetite, možete naći na ovom sajtu. Dobro nam došli!

]]>
Restorani rade do 18 sati https://jastrebaclakeresort.com/od-utorka-restorani-rade-do-18-sati/ Mon, 23 Nov 2020 07:41:37 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=6720 Nove mere od utorka 24. novembra, radno vreme kafića i tržnih centara do 18 časova.

Vlada Srbije propisala je nove mere zaštite od širenja koronavirusa, koje će se primenjivati od utorka 24. novembra.

Mere podrazumevaju skraćenje radnog vremena do 18 časova restoranima, kafićima, barovima, klubovima, kladionicama i tržnim centrima.

Druga mera je obavezno i bezuslovno korišćenje lične zaštitne opreme (nošenje zaštitne maske) u zatvorenom prostoru, kao i na otvorenom prostoru u onim situacijama gde se ne mogu izbeći međuljudski kontakti.

„Zabrana svih javnih okupljanja s prisustvom više od pet osoba, u zatvorenom i na otvorenom prostoru. Od ove mere izuzeti su radne organizacije, školske ustanove, prodavnice, tržni centri i slični objekti, za koje važi propisano ograničenje broja prisutnih osoba u svakom trenutku u odnosu na kvadraturu objekta (minimum 4 m2 po osobi)“, ističe se kao treća mera.

Vlada Srbije je omogućila i rad od kuće svim zaposlenima kod kojih to radni proces dopušta, ali i strogu kontrolu obaveza nošenja zaštitne maske u vozilima javnog prevoza, uz ograničenje maksimalnog broja putnika u vozilu na polovinu deklarisanog kapaciteta vozila.

Šesta mera je stroga kontrola sprovođenja kućne izolacije, kućnog karantina (samoizolacije), kao i svih ostalih protivepidemijskih mera koje su na snazi.

Kako je rečeno, ove mere su oročene na period od 10 dana, nakon čega će biti iznova razmotrene.

]]>
Kako je Pančić doživeo Jastrebac https://jastrebaclakeresort.com/kako-je-pancic-doziveo-jastrebac/ Fri, 20 Nov 2020 06:32:07 +0000 http://jastrebaclakeresort.com/?p=4740 Ovako je veliki Josif Pančić 1856. godine, nakon svog prvog putovanja sa licejcima po Srbiji opisao svoj doživljaj Jastrepca. 

U pitanju je njegov izvorni tekst bez ikakvih korekcija.

„Jastrebac nema u Srbiji sebi para u smotreniju nepristupnosti i bogatstva raznorodne šume i šibljika, kojim su njegove strane tako gusto obrasle, da se pešak jedva s mesta pomiče, a konjanik bez opasnosti prići ne može. Veću čast te šume obražava bukva izmešana sa javorom i mlečom; prisoje zaprema dub i lipa, a ispod ovih bujaju neprohodni spletovi kupine, maline i drugog bodljikavog šiba. Šuma ova stoji još po nekom nekim lokovitim stranama u svojoj prvobitnoj celosti i hrani pod svojim večnim hladom bezčislene ladne izvore, koji ju vasplođavaju i obližnje predele sa nuždnom vodom snabdevaju, no koji će umanjiti, čim se šuma razredi, koje će nestati čim se ona istrebi. Strmenost Jastrebca i kamenita podloga koja svuda ispod površine leži postavljaju pravila, koja se imaju pri upotrebljeniju ove, do sada Bogom sačuvane, šume nabljudavati: Stroga zabrana seče po vr’ovima i kamenitim niskomicama i mudro razređenje dreča jesu uslovija pod kojima će Jastrebac ostati ono što jest: blagoslov obližnjeg predela, bez koji će na protivu postati daleko viđenim plašilom, kao što je takova Suva planina, koje s one strane Niša na okolni predel grozno zija.“

Josif Pančić (Ugrini kod Bribira, 17. april 1814 — Beograd, 8. mart 1888) je bio srpski lekar, botaničar i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije. Otkrio je novu vrstu četinara koja je po njemu nazvana Pančićeva omorika, a po njemu je nazvan i najviši vrh Kopaonika (Pančićev vrh) na kome se nalazi mauzolej sa njegovim posmrtnim ostacima.

Josif Pančić

Pančić je rođen u selu Ugrini kod Bribira, u Vinodolu (u to vreme Austrijsko carstvo, danas Hrvatska), u katoličkoj porodici kao četvrto dete Pavla i Margarite. Prema predanju, Pančići su poreklom iz Hercegovine i od davnina su se doselili u selo Ugrini, koje se nalazi na severnim ograncima Velebita u sastavu Vinodolske opštine.

Roditelji su mu bili siromašni, a stric mu je bio u Gospiću arhiđakon, te ga je on sebi uzeo i o njegovom se školovanju starao. Osnovnu školu izučio je u Gospiću u Lici, a gimnaziju u Rijeci. Iz Rijeke je Josif prešao u Zagreb (1830) da nastavi školovanje u visokoj školi Regia Academica Scientiarum. U dodiru sa nekim Mađarima saznao je da u Pešti postoji Medicinski fakultet, na kome se u to vreme održavala i nastava iz prirodnih nauka, i zaželi da tamo nastavi svoje studije gde je završio medicinski fakultet i postao je doktor medicine 7. septembra 1842. godine izradivši tezu Taxilogia botanica, koju je posvetio svome stricu Grguru. Pančić je tokom studija u Pešti morao privatno zarađivati, dajući časove iz francuskog i italijanskog jezika. To mu je odnosilo mnogo vremena i usled toga se njegovo studiranje proteglo na 10 godina.

Nije želeo da stupi u državnu službu i rešio je da radi privatno kao lekar. Ali, od lekarske prakse nije mogao živeti, jer nije imao dovoljno pacijenata, a i oni što su dolazili bili su većinom siromašni. Proveo je dve godine u Ruksbergu u Banatu, gde je se bavio i vaspitanjem dece vlasnika tamošnjih rudnika Hofmanova. Za to vreme je upoznao floru Banata, obišao je i Deliblatsku peščaru i peo se na Karpate, a u rudnicima je upoznao mnoge interesantne stene i minerale. Prikupio je dosta interesantnih biljaka iz flore Banata.

Posle dve godine otišao je u Liku da poseti svoga strica i dobrotvora Grgura i brata Matu. Tu je pravio izlete po okolini, peo se na Velebit i prikupio dosta biljaka iz flore Primorja.

Odatle se uputio u Beč da dovrši odredbu svoga herbara, koji je oko Pešte, Budima, i po Erdeljskim i Banatskim Alpima sakupio, a ujedno i da bolje Jestastvenicu prouči. U bečkom Prirodnjačkom muzeju je proučio i odredio svoje prikupljene biljke, a u isto vreme je pratio i predavanja čuvenog botaničara Endlera. U Beču se zadržao godinu dana. Baveći se u Beču on se upoznao sa Miklošićem i Vukom Karadžićem; Vuk ga uputi u Srbiju da stupi u državnu službu. Čekajući da Vuk dobije novčanu pomoć od Rusije (a koju na kraju nije ni dobio), Pančić je gotovo bio na izmaku svoga novca i to je priznao Vuku. Vuk mu je tada savetovao da odmah krene u Srbiju i da traži postavljenje u Užicu.

Pančić je poslušao Vuka i došao u Srbiju meseca maja 1846. godine za vreme vladavine kneza Aleksandra Karađorđevića. Ali, kako je Vuk imao u Srbiji i dosta neprijatelja, njegova preporuka nije vredela ništa, pa je čak zbog toga i zbog želje da bude postavljen u Užicu, u čijoj se okolini skrivao veliki broj protivnika Karađorđevića, Pančić postao sumnjiv i nije mogao dobiti to mesto. Čekajući na postavljenje, obilazio je užički kraj, i bavio se izučavanjem biljnog sveta.

Panorama Jastrepca sa kruševačke strane

Pančić je gotovo ostao bez sredstava za život i pomišljao je da se vrati, no u tome momentu dobije poziv od Avrama Petronijevića, ministra inostranih poslova, koji je imao fabriku stakla u neposrednoj okolini Jagodine u Belici, da se privremeno primi za lekara u tome mestu i da kao lekar radi na suzbijanju zaraze trbušnog tifusa, koja se širila među radnicima fabrike. Pančić je pristao, bio na toj dužnosti pola godine i sa uspehom je završio svoj posao.

Baveći se tamo on se upozna sa letnjom i jesenjom florom Jagodine, Belice i Crnoga Vrha. Stanovnici Jagodine su zavoleli Pančića kao savesnog lekara i plemenitog čoveka i kada je Pančiću ponuđeno mesto za fizikusa u Negotinu, Jagodina je tražila da zadrži Pančića. U tome je i uspela i Pančić je u februaru 1847. godine postavljen za kontraktualnog lekara i fizikusa jagodinskog okruga, ali prošle godine započeta ispitivanja nastavio je, obiđe Temnić, Levač u okolini Oparića (i Preveško jezero) i manastir Ljubostinje. Oko polovine juna ode u Aleksinačku Banju odakle se prvi put pope na Rtanj i Ozren. Iste godine je zatražio otpust iz austrougarskog podanstva i zatražio prijem u srpsko podanstvo.

Krajem iste godine dobio je premeštaj u Kragujevac i postavljen je na upražnjeno mesto za privremenog okružnog fizikusa 12. novembra 1847. godine. Za vreme bavljenja u Jagodini Pančić je odlazio i u Ćupriju i tu je upoznao Ljudmilu, ćerku barona inženjera Kordona, koju je zatim kao lekar u Kragujevcu isprosio i u januaru 1849. godine se venčao u pravoslavnoj crkvi u Ćupriji.

Iduće godine, 8. januara 1850. godine primljen je za člana Društva srpske slovesnosti, a y 1853. godine je postavljen za profesora prirodnih nauka u Liceju, najpre za kontraktualnog profesora, a kada je 1854. godine primljen u srpsko podanstvo, dr Josif Pančić je postavljen za redovnog profesora u Liceju. Primljen je za člana Društva srpske slovesnosti i postavljen je za profesora u Liceju, iako do tada nije, sem doktorske disertacije, imao nijedan publikovan naučni rad. Postavljen je za profesora samo na osnovu saznanja i uverenja da je on najbolji poznavalac flore Srbije.

Godine 1855. Pančić je prvi put čuo da u Zapadnoj Srbiji postoji posebna vrsta četinara – omorika. Deset godina kasnije je dobio dve njene grane. Trebalo je da prođe još deset godina da na planini Tari, u zaseoku Đurići, 1. avgusta 1877. (Prema nekim izvorima 1875.?). pronađe do tada nepoznati četinar – omoriku koja je po njemu dobila ime – Pančićeva omorika (Picea omorika (Pančić) Purkyne) Tokom svoga višegodišnjeg rada otkrio je 102 i opisao oko 2.500 biljnih vrsta. U Liceju i docnije u Velikoj školi Pančić je ostao do kraja života.

Po njemu je nazvana i Pančićeva potočarka.

Pančić je umro 25. februara/8. marta 1888. godine usred rada, vedar, svestan i prilježan. Predgovor za „Botaničku baštu“ dovršio je pred smrt na nekoliko dana. „Prvenac Balkanskog poluostrova“ radio je i za vreme bolovanja.

Pančićev vrh, najviši vrh na planini Kopaonik, dobio je ime po poznatom srpskom botaničaru Josifu Pančiću. Na ovom vrhu se nalazi njegov mauzolej gde je sahranjen 1951. godine.

]]>
U dualno obrazovanje uključio se i Jastrebac Lake Resort https://jastrebaclakeresort.com/u-dualno-obrazovanje-ukljucio-se-i-jastrebac-lake-resort/ Fri, 30 Oct 2020 13:56:33 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=6708 Na Jastrepcu, u okviru turističkog kompleksa Jastrebac Lake Resort, potpisan je Ugovor o dualnom obrazovanju između Trayal Korporacije i kruševačke Hemijsko-tehnološke škole, uz aktivno učešće Privredne komore.

Obrazovne profile konobar kuvar u Hemisko-tehnološkoj školi pohadja ukupno 57 učenika. Po ovom Ugovoru od prvog razreda Srednje škole učenici koji su se opredili za pozive kuvara ili konobara imaće priliku da steknu iskustva u praksi, a u tome će im pomoći profesionalci “Jastrebac Lake Resort-a”. Pored Trayal korporacije Ugovor o dualnom obrazovanju potpisan je i sa kompanijom “Realtor”.

Trayal korporacija ispunila je sve uslove i dobila akreditaciju i time ušla u sistem dualnog obrazovanja.

U dualno obrazovanje na području Kruševca do sada je uključeno oko 40 kompanija.

]]>
Novo radno vreme Avantura parka https://jastrebaclakeresort.com/novo-radno-vreme-avantura-parka-2/ Thu, 29 Oct 2020 06:52:44 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=6702 Poštovani posetioci, obaveštavamo vas da smo prešli na zimsko radno vreme Avantura parka.

Svi naši sadržaji (Zip-line, Veštačka stena i Staza avanture) biće otvoreni za korisnike svakog dana od 8:00 do 16:00, kad god to vremenski uslovi budu dozvoljavali.

]]>
Biser planine Jastrebac – čišćenje jezera za zaštitu od poplava i obnovu turizma (RTS) https://jastrebaclakeresort.com/biser-planine-jastrebac-ciscenje-jezera-za-zastitu-od-poplava-i-obnovu-turizma-rts/ Mon, 26 Oct 2020 07:52:00 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=6698 Iako je jezero na Jastrepcu očišćeno pre pet godina, ponovo se radi na njegovoj sanaciji. U preduzeću „Srbijavode“, koje finansira radove zajedno sa kruševačkom gradskom upravom, planiraju da trajno reše problem odbrane od poplava. Uređenje jezera je od velikog značaja i za turizam tog kraja. Pripremio Dragoslav Gogić.

Tokom bujičnih poplava ove godine naneto je 23.000 kubika mulja i tenje u jezero. Uporedo se otklanja i šteta koja je nastala na bedemima oko akumulacije.

Procenjeno je da radovi traju 20 radnih dana. Sve zavisi od vremenskih uslova ali krajnji rok za završetak radova biće 1. novembar ove godine„, kaže Aleksandar Lazarević, direktor „Aleks gradnje“.

Čišćenjem jezera od erozivnog materijala koji je nanela bujica štite se od poplava sva podjastrebačka sela u slivu Lomničke reke.

Predviđeno je da se iz budžeta, u narednom periodu izvrši dogradnja još tri brane na vodotocima koji se nalaze iznad ovog jezera: na Beloj i Lomničkoj reci i Sokolovici i da se izvrši rekonstrukcija tri postojeće brane koje se tu nalaze„, navodi Dušan Todorović, načelnik Odeljenja za vanredne situacije grada Kruševca.

Mnogi jezero nazivaju biserom planine Jastrebac. Stariji Kruševljani pamte vreme kada su se sedamdesetih godina prošlog veka kupali na njemu.

Voda je bogami bila malo sveža, morao si da se pripremiš za ulazak u jezero, jer voda nije kao pored Morave, ipak je to planinsko područje gde je 500 metara nadmorske visine„, seća se Radovan Tomašević.

Akumulacija je stvorena za mesec dana 1960. godine – to su učinili Kruševljani na omladinskoj radnoj akciji. Punih šest decenija to jezero je turistička atrakcija Srbije.

U okviru rekonstrukcije Turističkog centra na Jastrepcu urediće se dve plaže. Jedna za decu a druga za iskusne plivače sa skakaonicom, gde je dubina jezera 6 metara.“

]]>
Ko može koristiti Avantura park https://jastrebaclakeresort.com/ko-moze-koristiti-avantura-park/ Wed, 21 Oct 2020 06:33:00 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=6597 Važna informacija za malodobne korisnike Avantura parka:

– deca koja imaju više od 130 cm telesne visine mogu samostalno koristiti usluge Parka
– deca od 125 do 130 cm moraju imati pratnju
– deca ispod 125 cm još uvek ne mogu koristiti usluge Velike avanture, što ih ne sprečava da maksimalno koriste mnogobrojne atraktivne sprave naše Male avanture.

]]>
Čišćenje jastrebačkog jezera https://jastrebaclakeresort.com/ciscenje-jastrebackog-jezera/ Thu, 08 Oct 2020 10:14:37 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=6688 Iako je jezero na Jastrepcu očišćeno pre pet godina ponovo su aktuelni radovi na njegovoj sanaciji. Poplave su u medjuvremenu, prema navodima izvođača radova, nanele 22,5 hiljada kubika mulja i tenje, koje je potrebno očistiti. U preduzeću “Srbijavode”, koje finansira radove, planiraju i radove koji bi omogućili dugoročno rešenje ovog problema.

Radimo sa tri kamiona i dva bagera, angažovano je od pet do deset radnika svakog dana. Treba da očistimo 22,5 hiljada kubika mulja i tenje. Saniraćemo i štetu koja je nastala po obodima jezera zbog poplava. U sklopu čišćenja akumulacije biće uređene i dve plaže za kupanje – kaže Aleksandar Lazerević, direktor “Aleks gradnje”, firme koja izvodi radove.

Radove sa 9,8 miliona dinara finansira preduzeće “Srbijavode”, koje je, inače, nadležno za to jezero. Oni su počeli 2. oktobra, a treba a budu završeni do 1. novembra.

U JP “Srbijavode” navode da je jezero prethodno čišćeno 2015. godine te da je tada urađen iskop zemljanog materijala iz akomulacionog prostora, njegov transport do deponije, razastiranje, uređenje deponije nakon završetka radova, kao i pripremni radovi – crpljenje vode, optočni cevovod, popravka tablaste ustave. Te radove je, takođe, finansiralo JP “Srbijavode”.
To preduzeće planira i radove kojima bi trebalo da se smanji nanos mulja u jezero.

Zbog postojanja velike mogućnosti ponovnog formiranja nanosa u akomulacionom prostoru, usled obilnih padavina na uzvodnom slivu i erozije zemljišta, u nekom narednim periodu predviđena je izgradnja tri deponijske pregrade (na Lomničkoj, Beloj i reci Velika Sokolovica) kao i sanacija tri postojeće pregrade, čime će se u značajnoj meri redukovati nanos – preciziraju u tom preduzeću.

Takođe, predviđena je i sanacija evakuacionih organa koja će doprineti boljem upravljanju akumulacije i sistema zaštite od poplava.
Inače, jastrebačko jezero je letos “napunilo” 60 godina. Napravljeno je 1960. godine za, kako je zapisano, svega mesec dana, od 6. juna do 7. jula te godine. U radovima je učestvovalo 250 omladinaca, među kojima njih 40 iz Popravnog doma.

J.B. (Grad)

]]>
Osveštana Crkva Hrista Spasitelja u okviru Jastrebac Lake Resorta https://jastrebaclakeresort.com/osvestana-crkva-hrista-spasitelja-u-okviru-jastrebac-lake-resorta/ Sat, 19 Sep 2020 10:49:25 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=6614 Njegovo Preosveštenstvo Episkop kruševački Gospodin David, u prisustvu gradonačelnice Kruševca Jasmine Palurović i domaćina i ktitora generalnog direktora Trajal Korporacije Miloša Nenezića, sa saradnicima, osveštao je u petak Crkvu Hrista Spasitelja, koja je podignuta u okviru turističkog kompleksa Jastrebac Lake Resort.

Oživljavanje Jastrepca se nastavlja, a podizanjem Crkve Hrista Spasitelja završava se ovogodišnji ciklus radova na Jastrepcu, rekao je generalni direktor Trajal Korporacije Miloš Nenezić.

U nastavku pogledajte našu foto galeriju sa ovog značajnog dešavanja:

]]>
Jastreb Joca – maskota Jastrebac Lake Resort-a https://jastrebaclakeresort.com/jastreb-joca-maskota-jastrebac-lake-resort-a/ Tue, 25 Aug 2020 10:23:47 +0000 https://jastrebaclakeresort.com/?p=5289 Od aprila ove godine Jastreb Joca, autorke Tare Stojanović, zvanična je maskota Jastrebac Lake Resort-a.

Na naš Konkurs, raspisan početkom novembra prošle godine, javilo se više od 50 mladih i kreativnih autora i zadatak žirija nije bio ni malo lak da se odluči za pobedničko rešenje. Pobedu je odnela studentkinja četvrte godine na Univerzitetu „Metropolitan“ Tara Stojanović, koja je uz rad dodala i vrlo simpatično obrazloženje:

Pozdrav! Zovem se Tara i ponosni sam kreator Joce Jastreba! Trenutno sam na 4. godini studija, dok Joca čuva šume, ali traga za novim izazovima. Oboje smo veliki obožavatelji životinja i prirode, meni priroda predstavlja mir i savršeno bokstvo za moj avanturistički, mada je Joca više „slobodan kao ptica na grani“. Imali smo par nesuglasica na početku, Joca nije najbolje prihvatio mog zeca Gagu, pa smo ipak odlučili da je najbolje da se vrati svom domu na Jastrepcu, a ja ću ga obilaziti povremeno„…

]]>