Veliki Jastrebac – Obilićevo: Pruga uskog koloseka
Ovu prugu su izgradili Austrougari tokom prvog svetskog rata, 1916. godine a kasnije su je koristili i Nemci tokom drugog svetskog rata. Pruga je kompletno skinuta 60-tih godina prošlog veka.
Ja sam iz podjastrebačkog sela kroz koje je pruga prolazila i dalje išla do Kruševca i tako dalje do Obilićeva gde se nalazila pilana. Pruga je najviše korištena za prevoz drva i drugih sirovina sa i ka Jastrebcu. Nažalost od pruge je ostao samo put gde je prolazila, koji je sada zarastao…
Više puta tokom godine, bilo leti ili zimi, prošetam ovom stazom, deo rute pruge koriste obližnji seljani kao put do svojih imanja i taj deo rute je čist i lako prohodan. Kada se krene malo dalje vidi se da je priroda uradila svoje.
Krećem od dela gde je pruga najbliža selu Buci, to je na samom izlazu sela prema Jastrebcu. Postoji put kojim se krene u brdo i za par minuta hoda ste na pruzi, dalje nastavljate ravno da se krećete. Pruga prolazi preko 3 potoka na ovom delu od 5 km. Na svakom potoku još uvek stoje kamenom zidani blokovi gde su se oslanjali mostovi preko potoka koji, neki, prelaze i 15m visine. Tokom celog puta je vidljivo kamenje kojim je osigurana pruga od erozije, potporni zid sa niže strane puta. Postoji i više velikih stena koje su uklesane da bi tu pruga prošla od kojih je jedna uklesana na pola pa se stiče utisak kao da ste u tunelu. Tu obično završavam svoje šetanje i vraćam se nazad.
Na naslovnojoj američkoj karti iz 1944. godine vidi se deo trase ove šumske železnice, očigledno je da su Nemci za vreme II sv. rata obnovili ovu prugu na postojećoj trasi.
Čitajući prethodni tekst reših da sa drugarom, pasioniranim ljubiteljem železnice i svega što je vezano za tu tematiku, pokušamo da nađemo trasu po kojoj je išla pruga.
Prvi put smo „malo“ skrenuli sa kursa i šetali po šumi više od dva sata tražeći trasu… Ali bezuspešno…
Kad smo malo bolje pročitali temu odlučismo se za još jedan pokušaj.
Kad smo došli u selo Buci naiđosmo na jednu staricu od preko 70 godina i pri samom spominjanju pruge baba nam ko iz topa odgovori kako možemo doći do nje.
Krenemo uzbrdo i posle stotinak metara naiđemo na „raskrsnicu“. Uzbrdo se nastavlja kamena staza, a levo i desno staza koja više odgovara trasi po kojoj je išla pruga. Krenemo levo i posle nekoliko desetina metara blagog uspona naiđemo na deo odakle put ide nizbrdo. Nismo smeli dalje jer je bilo visokog rastinja pa smo se plašili zmija.
Vratili smo se na „raskrsnicu“ i krenemo putem desno. Probijajući se kroz rastinje polako uočavamo tucanik za prugu koji je napravljen od okolnih stena. Posle nekog vremena naiđosmo na prvi „most“, tj. na kamene potpore za most preko koga je išla pruga. Sve je obraslo rastinjem, jer je, priroda počela da uzima ono što je njeno.
Mašinsko odeljenje Zavoda za impregnaciju pragova
Ovaj zavod je pre Prvog svetskog rata bio u Ćićevcu. Za potrebe predratne Srbije kapacitet ovog zavoda bio je dovoljan. Posle nekoliko godina, 1907. godine, zavod je prebačen u Kruševac. Instalirana je žičana železnica od zavoda do planine Jastrebac odakle je donošena sva građa i impregnirana u zavodskim radionicama. Za vreme okupacije u Prvom svetskom ratu, Austrijanci, Nemci i Mađari u ogromnim količinama odvlačili su građu i pragove, pa je Jastrebac dobrim delom bio ogoljen. Pri povlačenju okupatorska vojska je uništila sva postrojenja, a naše vlasti potpuno su demotnirale žičanu železnicu. 30-ih godina 20. veka ovaj zavod je najveći u Kraljevini Jugoslaviji. Posle Drugog svetskog rata zavod menja naziv u “Crvena zastava”, a zatim u DIP “Savremeni dom” koji je, danas, u stečaju.
Fotografija nastala 1938. godine.
Autori: Rođa i Ivan, pružni radnici
