Jastrebac – retko očuvana šumska oaza
Planina Jastrebac u okolini Kruševca, jedna je od retko očuvanih šumskih oaza.
Preko ove planine ne prolaze savremene saobraćajnice, nema neplanske gradnje. Tako da su i dan danas njene padine, osim pet procenata koje su pod pašnjacima, prekrivene šumom.
Još je Pančić, Jastrebac nazvao najšumovitijom planinom u Srbiji. Odlikuje se stoletnim listopadnim šumama, ali u višim predelima i zavidnim primercima četinara. Jedinstveno je stanište kod nas belih breza koje su karakteristične samo za Sibirske krajeve.
Bukva dominira Jastrebačkim obroncima. Brzo osvaja prostor i to je na primeru ove planine najočiglednije.
Ovako je početkom 19. veka, izgledala gotovo čitava Srbija. Tada se živelo od poljoprivrede, eksploatacije rude i drveta. Potom su šume platile najveći danak naseljavanju stanovništva, koje ih je krčilo zarad pašnjaka i obradive zemlje. Stradale su i u ratovima i posle njih – u obnovi.
Od gotovo ekološke katastrofe polovinom dvadesetog veka do danas je mnogo urađeno na njihovom obnavljanju. Srbija sa 30 procenata površine pod šumom zadovoljava svetski prosek. Mada je potrebno još 20 do 30 godina da se dostignu optimalni kapaciteti.
„Šume su najveći proizvođači kiseonika. Vezuju ugljendioksid. Najveći su proizvođači bio mase. Pozitivno utiču na kvalitet vode, vazduha, zemljišta. Na zdravlje ljudi. Smanjuju negativna zračenja, buku. Jednostavno bez šume nema života“, kaže dr Predrag Aleksić, v.d. JP „Srbija Šume“.
Statistika kaže da i danas svaki deseti stanovnik živi od šume. Oko 25. 000 proizvoda se pravi od drveta i u modernoj eri punoj novih materijala još uvek je nezamenljiva sirovina.
